Izvor: Blic, 26.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad više neću ići preko granice
Nikad više neću ići preko granice
MOSKVA - Samo da mi je da vidim svoj Kragujevac, nikad više neću mrdnuti preko granice! Tim rečima počeo je svoju priču Hristivoje Lukić koji je nedavno pet dana bio zatvoren u jednoj seoskoj kući u blizini mesta Kaluge na putu Moskva-Brjansk.
- Punih pet godina sam vozio kamione po Rusiji i jako dobro znam da to može biti opasno. Ali, kako to obično biva, verovao sam da se nevolje dešavaju drugima. Svoje kolege uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam savetovao da izbegavaju klasične sačekuše. Obično na put postave devojku, vozač zaustavi kola, a onda ga napadnu i, u najboljem slučaju, opljačkaju. Znao sam da su se događala i ubistva, pa sam izbegavao da vozim noću. To svoje pravilo sam prekršio iako sam već bio odlučio da više ne vozim za Rusiju. Trebalo je od aprila da pređem u italijansku firmu koja radi samo sa Evropom. A onda me je vlasnik jedne slovenačke firme zamolio da prevezem još ovu turu - priča Hristivoje.
Sada se mnogo bolje oseća iako mu je, kako kaže, 'pritisak skočio' i priseća se kako mu se baš nešto nije išlo.
- Jedva su me ukućani ubedili da pođem, odlučila je suma koju je trebalo da dobijem. Na carini su me držali 10 sati. Tvrdili su da nemam sva dokumenta. Jedva sam prošao.
Iako je putovao noću, nevolja ga je zatekla kad je svanulo. Negde oko pola šest ujutru zaustavio se da proveri gume i prosto osetio da se nešto čudno dešava. Provirio je iza kamiona i video da se ispred njega zaustavlja jedan automobil, a iza kombi.
- Vozač kombija i još dva čoveka prišli su mi s pištoljem i tražili da pružim ruke. Vezali su me, stavili kesu na glavu i strpali me u kola. Vozili su me dva sata pravim putem, a onda smo počeli da krivudamo. Tada sam pomislio da je kraj. Molio sam da me ne ubiju - priča Lukić, vidno uzbuđen.
Odveli su ga u neku seosku kućicu gde je ostao pet dana. Jednom do dva puta dnevno donosili su mu kobasice da jede, ali se on bojao trovanja i odbijao sve sem vode.
- Mirisao sam je, umivao se, na kraju sam morao i da pijem - kaže Hristivoje, dodajući da je u mračnoj sobi izgubio pojam o vremenu.
- Prva tri dana sam stavljao recke kad padne noć, a onda sam se potpuno izgubio. Tek kad su me pustili, saznao sam da je prošlo pet dana. A učinili su to iznenada - jednostavno su došli, stavili mi kesu na glavu i doveli na mesto gde su me oteli. Tražili su da je ne skidam pet minuta. Ja sam je držao i više od deset. Bilo me je strah.
Posle toga, Hristivoje je zaustavio neka kola koja su ga odvela u policiju. Ispostavilo se da su ga kidnapovali na 300 metara od policijskog punkta.
Tamo su se prema njemu veoma korektno odnosili i obezbedili mu put do Moskve.
Hristivoje posebno ističe da je veoma važno što se konzul Aleksandar Joksimović iz Moskve zainteresovao za slučaj.
- Da nije bilo njegove intervencije, verovatno bih morao da ostanem još koji dan u kaluškom kraju da bih identifikovao napadače. Na kraju su napravili fotorobote. Mislim da su dosta verni, jer sam jako dobro zapamtio njihova lica. Verovatno će mi biti pred očima i kad budem umirao - kaže Lukić.
Odlučio je da zauvek prestane da radi kao vozač kamiona. Posao sa Italijanima neće prihvatiti i pokušaće da se zaposli u svom Kragujevcu. Ljubinka Milinčić
