Izvor: Politika, 21.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije morao da umre
Toga dana Miloš Pavlović ništa nije jeo, niti je primao terapiju, čekao je zakazanu operaciju da bi narednog jutra, supruga saznala da ga više nema
– Otišao je da nađe spas, a oni su ga ostavili za sutra – paleći cigaretu jednu za drugom, u crnini, tiho i isprekidano Ljubica Pavlović završava rečenicu.
Posle svake izgovorene reči zastaje, a posle dubokog uzdaha koji joj se potom otme, objašnjava da ne razmišlja da li bi njena ljubav, njen životni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saputnik, njen Miloš (46), posle operacije živeo dva, pet ili nedelju dana. Važno joj je samo, tiho veli, da joj neko od doktora objasni zašto Miloš nije operisan 9. januara. A trebalo je. Moralo je. Bilo je dogovoreno. Da li bi, da je sve bilo kako je planirano, danas bio živ. Pitanje ostaje bez odgovora, u vazduhu, kao opomena...
– U poslednje vreme Miloš se mnogo mučio – započinje Ljubica. – Borio se poslednjih godina sa anginom pektoris. Sve je teže disao, a početkom decembra stanje mu se naglo pogoršalo. Otišao je u Urgentni centar kod doktora Miodraga Dikića koji mu je za 17. decembar zakazao pregled krvnih sudova srca. Svakodnevno je imao napade koje je, donekle, smirivao nitroglicerinom. Ne mogavši da izdrži, 10. decembra u ponoć ponovo se javio dr Dikiću.
Po savetu doktora Miloš je, iste večeri, otišao u Urgentni centar. Urađen mu je EKG pregled, uzeta mu je krv na analizu" Lekari sumnjaju da je preživeo infarkt. U izveštaju dr Branka Srećkovića, napisanom sutradan ujutru, piše da se pacijent nalazi u veoma teškom stanju i da je neophodno što pre uraditi operaciju.
Ljubica i Miloš su nekako dočekali i taj 17. decembar 2007. i pregled krvnih sudova. Rezultati pokazuju da su sve arterije začepljene gotovo sto odsto. Stav doktora bio je jedinstven: neophodno je što pre izvršiti operaciju i ugraditi baj-pas. U suprotnom"
– Doktor Dikić se odmah angažovao da Miloša smesti u bolnicu. I on nam je, pošto je pogledao rezultate, rekao da je Miloš u izuzetno lošem stanju i da ne sme da napušta bolnicu pre nego što se uradi operacija. Dva sata pošto smo došli u bolnicu, Miloša smeštaju na kliničko odeljenje Interne „B”, a ubrzo potom mu „pronalaze” krevet na kardiohirurgiji. Doktorka koja ga je primila, posle izvesnog vremena, dolazi kod nas i obaveštava nas da se konsultovala sa načelnikom odeljenja dr Miljkom Ristićem i da joj je on rekao da Miloš ne može da bude operisan narednih nedelju dana jer mu je ubrizgan kontrast „plaviks”. Objašnjava nam i da nema potrebe da Miloš ostaje u bolnici – bolno se svakog trenutka priseća Ljubica.
U otpusnoj listi koja im je predata navedeno je da se pacijent sa klinike otpušta u „dobrom zdravstvenom stanju”. Nije mogla da veruje" Miloš svakodnevno ima napade. Nekoliko dana trpi, pa odlazi kod doktora Ristića koji predlaže da se Milošu izvadi krv i utvrdi da li je ubrizgani kontrast iščezao kako bi pacijent bio operisan.
– Profesor Ristić nam je rekao da dođemo 8. januara. Dolazimo, a dežurna sestra nas obaveštava da je Miloš sutradan na programu za operaciju. Radovao se što će biti operisan na dan svoje slave, svetog Stefana. Bio je ubeđen da će ga on spasiti – s tugom u glasu govori Ljubica.
Celog dana Miloša su pripremali za zakazanu operaciju srca.
– Miloš me je nazvao oko osam ujutru. Rekao mi je da je isteran iz kreveta i da na hodniku čeka operaciju. Povremeno mu je, kako mi je rekao, bilo dozvoljeno da sedne na krevet. Oko 14 časova, sa sestrom sam otišla u Urgentni centar da dočekam Miloša sa operacije. Zatičem ga kako šćućuren na klupi čeka operaciju. Ubrzo na hodniku srećem doktora Ristića koji mi je rekao da je Miloševa operacija odložena za sutradan. Ništa nije objašnjavao. Na moje insistiranje, obećao je da će ga on operisati – prepričava Ljubica.
Toga dana Miloš ništa nije jeo, niti je primao terapiju. Pošto joj se nije javio narednog jutra, Miloševa supruga okreće broj odeljenja kardiohirurgije. Doktor Ristić joj saopštava da joj je suprug preminuo oko pet sati ujutru. Šok. Na njeno pitanje da li bi Miloš preživeo da je operisan prethodnog dana, doktor odgovara: „Šta da vam kažem, verovatno bi. Znate, on je bio tako raspoložen i veseo”.
U Ljubičinim ušima, kao eho, još odzvanjaju doktorove reči: „Verovatno bi preživeo da je na vreme operisan”. I ostaju mnoga pitanja u vazduhu: nemar, greška, pretrpane bolnice, male zarade lekara, sveukupni odnos prema ljudskoj muci... Svi odgovori, ma kakvi bili, neće Ljubici vratiti Miloša.
--------------------------------------------------------------------------
Zašto je pacijent skinut sa liste
Doktor Miljko Ristić ne spori da bi Miloš Pavlović najverovatnije preživeo da je operisan 9. januara. Objašnjava da Miloš toga dana nije operisan jer su istoga dana primljena dva pacijenta čija je operacija bila neodložna.
– Toga dana smo, ako se ne varam, primili dva pacijenta sa napuklim krvnim sudovima koji su morali da budu operisani. Miloš nije skinut sa liste iz neopravdanih okolnosti. Bio je u relativno dobrom zdravstvenom stanju. Sutradan je trebalo da bude prvi u sali. Trebalo je u nju da uđe u 7.30. Nesrećnom sudbinom umro je pre toga – kaže dr Miljko Ristić.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 22/01/2008.]
