Izvor: Politika, 23.Dec.2012, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nije dobra apsolutna zabrana blažeg kažnjavanja

Sada imamo situaciju da se za pokušaj silovanja ne može blaže kazniti, a za pokušaj ubistva može, čak i za pokušaj teškog ubistva, kaže prof. dr Zoran Stojanović, predsednik Radne grupe za izmene Krivičnog zakonika

Sud ne mora uslovno da otpusti osuđenika za teško krivično delo posle dve trećine izdržane kazne, čak i ako on ispunjava sve uslove za otpust. Može, ali ne mora. Samo ako je zakonom propisana kazna do deset godina zatvora, sud će obavezno otpustiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osuđenika, ali ako on na slobodi izvrši novo krivično delo, sud će opozvati uslovni otpust i vratiti ga iza rešetaka.

To je suština izmenjenih odredbi o uslovnom otpustu u Krivičnom zakoniku, o kojima je protekle nedelje žučno raspravljano u parlamentu.

Pod pritiskom narodnih poslanika, nije prošlo ukidanje zabrane blažeg kažnjavanja za silovatelje i pedofile. Usvojen je amandman prema kome oni i dalje ne mogu biti kažnjeni ispod zakonskog minimuma.

O tome za „Politiku” govori prof. dr Zoran Stojanović, predsednik Radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, šef Katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu i odnedavno član Visokog saveta sudstva.

– Zabrana kažnjavanja ispod propisanog minimuma uvedena je 2009. godine samo za neka krivična dela i pre toga u našem pravu nikada nije postojala. Ublažavanje kazne poznaju sva zakonodavstva jer i u slučajevima najtežih krivičnih dela izuzetno mogu postoje razlozi za blaže kažnjavanje. Kada je reč o silovanju i pedofiliji, u medijima se ističu najteži slučajevi, koji kod građana izazivaju burne emotivne reakcije, ali pojedini poslanici upravo zbog toga stiču lake političke poene. Vrlo je lako manipulisati javnim mnjenjem kada su u pitanju tako teška krivična dela. U javnosti se nikada ne spominju „granični” slučajevi, kada ni sudije ne mogu da utvrde da li je uopšte bilo silovanja. Jer, ne može se pokušaj silovanja kazniti isto kao i dovršeno silovanje niti se može govoriti o pedofiliji ako osamnaestogodišnji mladić napastvuje devojčicu od 14 godina, uz njen pristanak, koja ne izgleda kao dete, a pogotovo ako sve to ostane u fazi pokušaja. I to jeste krivično delo, ali ne takvo da se izjednači s pravim slučajevima pedofilije – objašnjava profesor Stojanović.

U nekim od takvih slučajeva ne bi bilo opravdano izreći kaznu iznad tri godine zatvora, kaže naš sagovornik.

– Odredba KZ predviđa da se za pokušaj bilo kog krivičnog dela okrivljeni može blaže kazniti, kao i u nizu drugih situacija, kao što je slučaj kada je neko silom ili pretnjom prinuđen da učini krivično delo. To je prećutano u skupštinskoj raspravi. Zabrana blažeg kažnjavanja za neke seksualne delikte je ipak vraćena amandmanom, pa sada imamo situaciju da se za pokušaj silovanja ne može blaže kazniti a za pokušaj ubistva može, čak i za pokušaj teškog ubistva. Ne može se izjednačiti dovršeno i pokušano silovanje, kao ni dovršeno i pokušano ubistvo. Neke zemlje imaju obavezno blaže kažnjavanje za pokušaj, a kod nas je to samo mogućnost, koja je sada isključena kod osam krivičnih dela koje jesu teška, ali ne i najteža. Ono što je još gore, o čemu javnost nije upoznata, ublažavanje kazne za najteže oblike pedofilije, kada je reč o roditelju, nastavniku ili vaspitaču kao izvršiocu, dozvoljeno je i usvajanjem ovog amandmana dolazi do njihovog privilegovanja umesto do njihovog strožeg kažnjavanja – kaže dr Zoran Stojanović.

Sud nikada neće kazniti isto onoga ko je ubio i onoga ko je pokušao da ubije. Isto važi i za silovanje, ali sada se ni za pokušaj ne može izreći kazna manja od tri godine zatvora, pa će sudovi odmeravati kaznu za pokušaj i za dovršeno silovanje u okviru propisanog raspona od tri do 12 godina zatvora.

– Isto tako, ako je neko prinuđen od narko-bosa da diluje dva-tri grama marihuane ne može se kazniti ispod tri godine. Čak ni sila ni pretnja ne mogu biti osnov za ublažavanje. I za dilovanje droge zadržana je zabrana ublažavanja kazne, a znam za slučaj kada je zamenik javnog tužioca plakao kada je jednom okrivljenom sud izrekao tri godine zatvora zbog dva grama marihuane jer nije mogla biti izrečena blaža kazna. Smatram da apsolutna zabrana blažeg kažnjavanja nije način da se utiče na kaznenu politiku. Na to bi trebalo uticati izmenom uslova za ublažavanje kazne, što bi važilo za sva krivična dela – kaže dr Zoran Stojanović.

Uslovni otpust izazvao je takođe mnogo polemike u parlamentu, a malo se zna da je poslednjih godina samo osam odsto osuđenika dobilo uslovni otpust.

– Amandmanom je sada napravljena razlika između dve kategorije krivičnih dela, što se i može prihvatiti, ali je bila pogrešna argumentacija da bi sud prema predloženom rešenju automatski odobravao uslovni otpust u svakom slučaju. U predloženom rešenju nije bila reč o automatskom otpustu. Sud bi uvek imao prostor da konstatuje da nije ispunjen uslov u pogledu svrhe kažnjavanja, to jest da odbije molbu zato što nije stekao uverenje da osuđeni neće više da vrši krivična dela. Pogrešno je isticano i to da se tu radi o nekoj vrsti amnestije, odnosno oproštaju dela kazne jer sud može, a u nekim slučajevima i mora, opozvati uslovni otpust ako osuđenik izvrši novo krivično delo ili ako ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio odlukom o uslovnom otpustu – objašnjava dr Stojanović.

Neki narodni poslanici sabirali su amnestiju i uslovni otpust, pa su rekli da će osuđenicima veliki deo kazne biti oprošten po ta dva osnova. Međutim, treba podsetiti javnost da je Zakon o amnestiji primenjen samo na one osuđenike koji su imali pravnosnažne kazne u momentu stupanja tog zakona na snagu, a da za sve buduće osuđenike amnestija ne važi, pa neće važiti ni u trenutku kada stupi na snagu izmenjeni Krivični zakonik.

Aleksandra Petrović

-----------------------------------------------------------

Vaspitačima i roditeljima blaža kazna za pedofiliju

Narodni poslanici koji su se prilikom rasprave izmenama Krivičnog zakonika zalagali za oštro kažnjavanje pedofila nisu ukazali na jednu veoma važnu činjenicu.

– Ostalo je rešenje da se ne može ublažiti kazna za „običnu” pedofiliju ispod tri godine zatvora, a da se može ublažiti do jedne godine ako je izvršilac roditelj, nastavnik, vaspitač ili drugo lice kome je dete povereno na brigu, čuvanje i vaspitanje. Umesto da to bude otežavajuća okolnost i da kazne u takvim slučajevima budu strože, sada je usled nespretnosti omogućeno da sva druga lica ne mogu biti osuđena ispod tri godine zatvora, a roditeljima, vaspitačima i nastavnicima kazna može biti ublažena do jedne godine – kaže profesor Stojanović.

Tu se sada više ništa ne može popraviti i to je primer šta se događa kada se manipuliše krivičnim zakonodavstvom i kada se više veruje demagozima, populistima i diletantima u oblasti krivičnog prava, nego stručnjacima, ističe predsednik Radne grupe za izradu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

objavljeno: 23.12.2012

Nastavak na Politika...