Izvor: Blic, 25.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nigde bez brijača i makaza
LJUBOVIJA - Punih 59 godina Petar Tomić (74) šiša i brije stanovnike Azbukovice. Od kako je 1949. godine krenuo na berberski zanat, iz ruku ne ispušta makaze i brijač. I danas, iako je penzioner, ne prođe nijedan dan da bar nekoliko sati ne provede u radnji svog poslednjeg učenika Milana, u kojoj je inventar stariji i od njega samog.
- Imam stalne mušterije, neke brijem i šišam od prvog dana rada, i zbog njih dolazim svakodnevno u radnju. Ali, da se ne lažemo, i zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sebe, jer bez makaza i brijača ne mogu - kaže Tomić. On objašnjava da je berbernica nekad bila institucija, mesto gde se bistrila politika, sport, čitale novine, prepričavali događaji.
- To su bila vremena kada su se berberi, i sve zanatlije, cenili. Ja sam od svog posla kuću napravio, decu školovao, žena mi nikad nije radila. Posla je bilo preko glave, u radnji sam provodio po ceo dan. Danas je situacija drugačija. Uvođenjem usmerenog obrazovanja zanatstvo u Srbiji je sahranjeno. I oni retki, koji su u tom usmerenom završavali za berberina, ništa nisu naučili. Bez pravog šegrtovanja ovaj se zanat ne uči. Kod mene je bilo preko 20 šegrta i većina od njih se i danas bavi ovim poslom - priča Tomić koji mlađim kolegama zamera štošta, ali najviše na neurednosti.
- Naježim se kada vidim da neko šiša ili brije u civilnom odelu. Ja to nikad nisam radio bez besprekorno čiste radne bluze. Berberin mora da je uvek čist, podšišan, lepo obučen. Mušterija se i izgledom privlači - kaže Tomić, koga niko u Ljuboviji nije nikad video bez bele košulje i kravate. Posebna zanimljivost u radnji Tomića je inventar, koji je kupljen kao polovan još davne 1964. godine.
- Dok inventar traje, ni ja neću ispuštati brijač i makaze iz ruku - smejući se kaže na kraju Tomić.
Sutra: Vunovlačar iz Priboja
Ispit
- Nekada se na ispitu za berberina prvo brijao balon. Najpre se nasapunja, a onda se polako brijačem skida pena. Ako balon pukne, pao si na ispitu. Ako ne pukne, onda se dovede čovek sa jakom bradom, koji mora da bude što izbrijaniji bez ijedne posekotine. Tako se stizalo do majstorske diplome - seća se Petar Tomić.
