Izvor: Politika, 07.Feb.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neustavan Zakon o Pravosudnoj akademiji
Zakonske odredbe koje daju prednost polaznicima akademije prilikom izbora za sudije i zamenike tužilaca nisu u saglasnosti sa Ustavom, ocenio Ustavni sud
Ustavni sud Srbije utvrdio je da odredbe člana 40. (stavovi 8, 9. i 11) Zakona o Pravosudnoj akademiji nisu u saglasnosti sa Ustavom. Reč je o odredbama koje daju prednost polaznicima akademije prilikom izbora za sudije i zamenike tužilaca, u odnosu na sve druge kandidate koji nisu završili Pravosudnu akademiju.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Svi diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom i određenim radnim iskustvom mogu biti birani za sudije i zamenike tužilaca, ali je poslednjih nekoliko godina zakon dao prednost onima koji su završili dvogodišnju obuku na Pravosudnoj akademiji. Tek ako je bilo još slobodnih mesta, razmatrane su i prijave drugih kandidata, a među njima je, da podsetimo, veliki broj onih koji pet, šest, pa i deset godina rade kao sudijski i tužilački pomoćnici i nose veliki deo posla sudija i tužilaca.
Pravosudni ispit nema nikakve veze sa Pravosudnom akademijom. Taj ispit je težak i polaže se pred posebnom komisijom, koja radi pri Ministarstvu pravde. Tek sa položenim pravosudnim ispitom – pravnik može da bude advokat, zamenik tužioca ili sudija, a ovaj ispit je i obavezan uslov za određene funkcije u državnoj upravi i neka radna mesta u pravosudnim organima.
Pravosudna akademija osnovana je 2009. godine sa ciljem da buduće sudije i tužioci steknu i dodatna praktična znanja i veštine, ali i da se dodatno filtrira mlađi kadar u pravosuđu. To je dobra ideja sa stanovišta obrazovanja, ali upućeni smatraju da se samo dugogodišnjim radom na predmetima mogu steći znanje, iskustvo i umešnost koji su neophodni za posao sudije i zamenika javnog tužioca.
Mnogi sudijski i tužilački pomoćnici su ovih godina odlučno odbijali da se prijave na prijemni ispit za upis u Pravosudnu akademiju, smatrajući da imaju mnogo bolju obuku upravo tamo gde rade – u sudovima i tužilaštvima. Neki su ipak upisali akademiju da bi sebi osigurali mesto u pravosuđu.
Jedan broj diplomiranih polaznika Pravosudne akademije je proteklih godina i izabran za sudije i zamenike tužilaca upravo na osnovu ove, sada neustavne, prednosti koju im je dao Zakon o Pravosudnoj akademiji. Međutim, Ustavni sud je odbacio zahteve za obustavu izvršenja pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu odredaba Zakona o Pravosudnoj akademiji. Dakle, neće se opozivati dosadašnje odluke o izboru „akademaca” za sudije i zamenike tužioca.
Neustavne su odredbe iz člana 40, koji se odnosi na „prava i obaveze korisnika početne obuke” to jest polaznika Pravosudne akademije, kao i stav 11.
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković pozvao je pre dve nedelje sudijske i tužilačke pomoćnike da konkurišu za 112 sudijskih mesta u osnovnim sudovima i 47 mesta zamenika osnovnih javnih tužilaca. Pritom nije pominjana Pravosudna akademija kao prednost ili kao uslov za izbor.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 08.02.2014.
