Izvor: Blic, 30.Jun.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestao na svoj rođendan
Zoran Radonjić
Zoran Radonjić iz požeškog naselja Bakionica nestao je 18. juna, na svoj 38. rođendan, pošto je, najavivši da će se brzo vratiti, otišao do centra varoši da kupi ocu lekove. Izuzimajući njegov automobil, koji je sutradan pronađen na obali reke Morave, do sada nije otkriven nijedan trag niti motiv koji bi ukazali na njegov nestanak.
„Dvanaest dana već nije nam do života. Niti možemo da jedemo, niti da spavamo. U početku smo se uzdali u policiju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svaki telefonski poziv budio je nadu da će nam se Zoran odnekud javiti. Ali uzalud, od njega ni traga ni glasa, ni telefon više neće da zazvoni”, pričali su nam juče, opisujući agoniju kroz koju prolazi porodica, Zoranova supruga Ivana, otac Dimitrije i majka Milomirka.
Zoran Radonjić, zaposlen u porodičnoj stolarskoj radionici, 18. juna izjutra otišao je automobilom da kupi ocu „kafetin” i još neke kućne potrepštine, povezavši sa sobom majku Milomirku do obližnje prodavnice. Supruzi Ivani, koja je baš u to vreme spremala rođendansku tortu, obećao je da će se brzo vratiti. Bio je odeven u teksas bermude i majicu, a na nogama je imao crne patike.
„Sve što znamo o njemu posle odlaska od kuće jeste da je viđen ispred jedne apoteke sa lekovima u rukama. Policija kojoj je prijavljen nestanak sutradan je pronašla njegov „punto” parkiran uz Moravu kod mosta u selu Pilatovići, dva-tri kilometra od centra Požege. Prednja leva vrata su bila otključana, a ključ je pronađen ispod krpe na ladici, gde Zoran nije imao običaj da ga ostavlja. Sve druge stvari u automobilu bile su na svom mestu.
Navodno, policiji se u međuvremenu javio jedan dečak koji je ispričao da je Zorana toga dana video u Pilatovićima između svog vozila i još jednog belog automobila koji je bio parkiran u blizini, kaže Zoranov otac Dimitrije Radonjić.
Sumnjajući da je Zoran nestao u virovima Morave, ronilačka jedinica Žandarmerije proteklih dana pretražila je reku uzduž i popreko na potezu od tri kilometra. Uporedo sa roniocima, obale reke pretraživali su policajci, ribolovci, lovci, Zoranovi prijatelji i svi koji poznaju ovaj teren. Ipak, nije otkriveno ništa što bi se dovelo u vezu sa njegovim nestankom.
Očajna supruga Ivana kaže da ne zna razlog zbog kojeg bi njen suprug digao ruku na sebe.
„Skromno smo živeli, vodili smo računa o svakom dinaru. Nije postojao ama baš nikakav problem koji bi mogao da ga navede na samoubistvo. Svi smo u očaju, teško nam je, najteže kada naš sin pita: „Mama, kada će se vratiti tata da me vodi u igraonicu”, jeca Ivana Radonjić.
