Izvor: Glas javnosti, 30.Jun.2009, 04:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestao na rođendan
POŽEGA - Zoran Radonjić (38) iz Požege otišao je 18. juna iz svog doma, iz naselja Bakionica, do centra grada da kupi potrepštine za kuću, i od tada mu se gubi svaki trag. Zoranovi otac i majka, supruga, sestra, najbliži rođaci već 11 dana žive u najcrnjem košmaru, očekujući bilo kakvu vest o nestalom. U međuvremenu, nađena su samo Zoranova kola, i to nekoliko kilometara od centra grada, kod mosta na Moravi prema Pilatovićima. Ronioci Žandarmerije pretražili su reku, više od tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kilometra nizvodno, ali, nikakav, ni najmanji trag nije nađen.
- To jutro, oko osam sati, otišla sam sa Zoranom do prodavnice, on je kolima produžio do grada da kupi ocu lekove i „sadolin“ za neke radove na kući. Usput smo se šalili, sve je bilo uobičajeno, ja sam izašla, on je otišao i - od tada ga nema. Oko 11 sati sam videla da se ne vraća i bilo mi je čudno, već uveče prijavili smo policiji da ga nema, sutradan ponovo - priča Zoranova majka Milomirka. Već tog popodneva, teška zebnja se uvukla u dom Radonjića.
- Zoran je otišao do grada, ja sam ostala kod kuće da spremim tortu pošto mu je tog dana bio rođendan. Oko pola pet po podne trebalo je da idem na posao, a Zorana nije bilo... Znam da je veoma odgovoran čovek, da bi se javio, ali nije ga bilo - nastavlja kroz suze priču Zoranova supruga Ivana.
Sutradan po podne, Zoranova kola nađena su kod novog mosta na Moravi ka selu Pilatovići. Kola su sa vozačeve strane bila otključana, sa suvozačeve zaključana, a ključevi ostavljeni ispod krpe na mestu gde stoji radio - aparat.
- Osim činjenice da Zoran nikada nije ostavljao ključeve na tom mestu u kolima, sve drugo u vozilu bilo je na svom mestu - priča Zoranov sestrić Ivan Simeunović, koji je tog popodneva otišao po kola.
Sem vesti da je 18. juna jedan poznanik video Zorana ispred apoteke u Požegi, a u kolima su nađeni lekovi koje je kupio, i priče jednog mladića da je video Zorana „na bedemu“, blizu grada, i svedočenja drugog čoveka da je video Zorana kako parkira kola blizu Morave, do porodice poslednjih 11 dana druge informacije nisu stigle.
U međuvremenu, Moravu, koja je tih dana bila dosta plitka, pretražili su ronioci Žandarmerije, danima su Zoranovo telo nizvodno tražili ribolovci sa čamcima, lovci, rodbina, po neki dan u potrazi je bilo i po 40 - 50 ljudi. Bez ikakvog rezultata i traga.
- Ronioci su mi rekli da Morava nizvodno, u virovima, nije dublja od dva i po do tri metra, ona je tu široka i plitka, da je gotovo nemoguće da se Zoran, koji je bio dobar plivač, tu utopi - priča njegov sestrić.
U porodici kažu da Zoran nikome ništa nije bio dužan, da ni sa kim nije bio u sukobu, da su u porodici živeli skladno, bez svađa, bez ružne reči, u jednom dvorištu, sve radili dogovorno... Zoran tog dana mobilni telefon nije poneo sa sobom, i inače ga je retko nosio, a u telefonu, sem poziva poznanika, nisu nađeni nikakvi tragovi koji bi policiji otkrili neki trag.
- Živeli smo normalno, ništa čudno kod Zorana nismo primetili prethodnih dana... Ama, nikakav trag ne možemo da otkrijemo kojim bismo krenuli da ga tražimo - kaže majka Milomirka.
Supruga Ivana kroz plač priča da joj je sada najteže da četvorogodišnjem sinu objasni gde mu je otac...
- Bio je neverovatno vezan za dete... Nije bilo dana da ga ne odvede do igraonice, na sokić... - kaže Zoranov sestrić Ivan.
narodna milicija zaustavila...."ko si ti..kakvi su ovo lekovi...mars napolje iz auta mamu ti....sta si reko...sad cu ti mamu...uhhh udari ga kako ne treba kolega....opali slucajno..." i eto resenja.nije jedini.
