Izvor: Politika, 11.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nespretnih pljačkaša ima svuda
Nelogično ponašanje Kragujevčanina Aleksandra Spasića prilikom pljačke banke, samo dokazuje da on nije ni prvi ni jedini koji nije „obavio posao” do kraja
U trenutku kada je skupio hrabrost i odlučio da iz banke u kojoj je radio iznese oko 1,4 miliona evra, Aleksandar Spasić, službenik kragujevačke filijaleRajfajzen banke, mislio je samo na to da ako već nije mogao drugačije, onda daće baš ovako „dokazati” svojoj bivšoj supruzi i tazbini da „nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vredi”. Za razliku od „profesionalnih razbojnika” koji bi pljačku banke planirali danima, Spasić je nonšalantno za nekoliko trenutaka postao milioner.
Novac je brže-bolje zakopao. Nastavak u stilu – „pobegao je u nepoznatom pravcu i policija traga za njim”, bio bi svakako logičniji sled događaja, međutim, Spasić je posle osam časova „slatke” slobode i nekoliko „čašica” u obližnjem kafiću, pozvao policiju i predao se.
Ova „pljačka”, ukoliko se ipak ispostavi da je prvenstveno novac bio Spasićev motiv, svakako će ostati upamćena kao jedna od posledično najneuspešnijih.
Ipak, i ranije se dešavalo da razbojnici, pljačkaši i lopovi ostanu osujećeni u svojoj nameri. Jedni su bili preplašeni vriskom, drugi su pokušavali bekstvo skokom sa visine, dok su pojedini naprosto zaspali na mestu pljačke ili im je plen u vidu teške kase pao na nogu pa nisu mogli da se pomere.
Tako su se, nerazmišljajući o jutarnjem gradskom „špicu”, četvorica razbojnika sredinom novembra prošle godine, posle pljačke Sosijete ženeral banke u novobeogradskoj ulici Staro sajmište 29, zaputili pravo na Brankov most. Iako je Novi Beograd poznat kao jedna od opština na kojoj se godišnje dogodi veći broj razbojništava upravo zbog toga što je pljačkašima za sakrivanje i beg na raspolaganju veća teritorija, ova „četvorka” odlučila se baš za bekstvo preko jednog od najprometnijih mostova.
„Zaglavljen” u saobraćajnoj gužvi, automobil „ford eskort” u kojem su se nalazili razbojnici sa sve plenom od 2,6 miliona dinara, 45.000 evra, „fantomkama” i oružjem, ubrzo su opkolili policajci i pljačkašima su stavljene lisice na ruke.
Neobičan pokušaj bekstva posle krađe dogodio se u maju prošle godine u Novom Sadu. Tada je jedna Novosađanka u svom stanu zatekla provalnika koji jepokušao da pobegne skočivši sa terase njenog stana sa drugog sprata. Naravno, pokupio ga je sanitet umesto policijske patrole.
Vraćajući se iz večernje šetnje sa decom i ocem, B. S. je gurnula ključ u bravu i, pošto joj je cilindar ostao u ruci,shvatila je da nešto nije u redu.Pokušala je da otvori vrata i osetila da ih neko drži sa unutrašnje strane. Posle toga je otišla u komšiluk, pozvala policiju, očekujući da će provalnik da pobegne kroz vrata. On se, na opšte iznenađenje prisutnih odlučio na skok sa njene terase. Slomio je nogu, a ispostavilo se da je reč o momku koga su komšije poznavale iz susedne ulice.
Golobradog lopova, pretukla je u januaru prošle godine, radnica u dućanu „Tak” u Ulici Džordža Vašingtona. Pljačkaš je pokušao da pesnicom zastraši prodavačicu i otme joj dnevni pazar. Ova gospođa se ipak nije prepala, što je pokazala uzvrativši dvostukom merom, tako da je lopov pobegao „glavom bez obzira”.
O tome da vrisak zna da bude moćniji od pištolja, dokazala je juna 2002. godine radnica u kiosku „Miočinović” u Ulici Narodnog fronta. Devojka je u trenutku kada je pljačkaš prišao kiosku i krenuo iz torbe da vadi pištolj, toliko jako počela da vrišti da se ovaj prepao i pobegao.
U februaru 2002. godine u Pirotu provalnik je zaspao u obijenom kiosku pored opljačkane robe, a prethodno se „počastio” pićem. Ujutru, mamurnog ga je zatekao poslovođa i dok ga je treznio kafom, stigla je policija.
Njegov pirotski „kolega” je „prošao” nešto gore – ukradenu kasu sa stovarišta tako je nespretno nosio, da mu je pala na nogu i – onesposobila ga.
Da su možda „inostrani razbojnici” ipak nespretniji od ovdašnjih, svedoči pokušaj pljačke Kraljevske banke Škotske iz Rotšua, u avgustu 2005. godine. Tri lopova su jurnula u banku i zaglavila su se u rotirajućim vratima na ulazu. Obezbeđenje imje pomoglo da se izvuku, te su zahvalili i izašli. Minut kasnije, krenuli su u novi „juriš”. Uspeli su da „savladaju” vrata, posle čega su objavili da žele da uzmu 10.000 dolara.
Ovaj put službenici i klijenti su počeli da se smeju, misleći da je to samo šala. Ubeđen da se prisutni smeju zato što je to previše novca, vođa bande je svoj zahtev spustio na 1.000, a zatim i na 100 dolara. Prisutni nisu prestajali sa smehom, što je jednog od pljačkaša iznerviralo pa je uperio pušku u službenicu banke. U tom trenutku se okliznuo, pao na pod i slomio nogu. Videvši da od pljačke nema ništa, preostala dva lopova su rešila da pobegnu, ali su se opet zaglavili u rotirajućim vratima.
Kada je posle dužeg premišljanja konačno rešio da opljačka banku,bostonski lopov je ušao unutra i stao u red pred šalterom. U trenutku kada mu se obratila službenica banke, izvukao je pištolj i pripretio pljačkom. Igrom slučaja, petoro FBI agenata nalazilo se u redu iza njega, tako da je odmah bio uhapšen.
U Nju Orleansu je razbojnik, po svemu sudeći početnik, preko lica namazao kremu za brijanje i tako krenuo u pljačku. Ubrzo posle pljačke je uhapšen, jer je prilikom bekstva naleteo na staklena vrata te mu se maska obrisala.
Čarls Robertson (19) iz Virdžinija Biča bi se možda i izvukao nakon pljačke banke, da nije napravio niz glupih grešaka. Nakon što je blagajnici predao papir sa zahtevima, pokupio je pare i potrčao ka vratima. Shvativši da je zaboravio ceduljicu, vratio se nazad do šaltera, uzeo papirić i istrčao napolje. Tek je trčeći ka kolima, shvatio da je i ključeve zaboravio u banci. Ipak je nekako uspeo da izbegne policiju i stigne kući. Kada ga je cimer pitao gde su kola koja mu je pozajmio, zbunjeni Robertson je rekao da su ukradena. Nakon toga, cimer je pozvao policiju i prijavio krađu. Nepunih 20 minuta kasnije, policija je traženi automobil našla nekoliko desetina metara dalje od banke. Kada su ustanovili da ključ pronađen u banci odgovara prijavljenim kolima, policajci su otišli na adresu koju im je cimer ostavio i uhapsili Robertsona.
Engleski pljačkaš je na periferiji Londona pomislio da je isplanirao savršenu pljačku. Sve je bilo na svome mestu: banka, oružje, vreme napada, skrovište i odgovarajući saučesnik koji bi vozio kola. Realizacija je, međutim, pošla naopako. Dok je sa vrećom para na leđima trčao ka mestu sastanka, saučesnik ga je slučajno automobilom bukvalno zgazio.
Lopov u Kentakiju je ušao u radnju, izvukao pištolj i zahtevao sve pare iz kase. Kada je kasirka spakovala novac po uputstvu, lopovu je zapala za oko boca viskija na polici iza kase. Međutim, prodavačica je odbila da mu da flašu, rekavši da ne veruje da ima 21 godinu. I posle svih ubeđivanja, žena je i dalje odbijala da alkoholno piće da maloletnoj osobi. Na kraju, iznervirani pljačkaš je izvukao ličnu kartu i pokazao je radnici, kao uverenje da je dovoljno star. Čim je otišao, kasirka je pozvala policiju i dala im ime i adresu čoveka koji je upravo opljačkao radnju.
Dva francuska kriminalca pomislila su da je genijalna ideja ući u banku kroz zid susedne zgrade. Posle višesatnog kopanja i bušenja, uvideli su da su pogrešili lokaciju – umesto u sefu, našli su se u klozetu banke.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 12/06/2008.]
