Izvor: Glas javnosti, 25.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemam veze sa klanom
BEOGRAD - Tokom svog iskaza Dejan Milenković je u više navrata tvrdio da je (Dušan) Spasojević navodno bio naoružan samo pištoljem, a da (Mile) Luković nije bio naoružan u Meljaku prilikom njihovog ubistva, a da su kod sebe imali 10-15 hiljada evra, opisujući njihov navodni pokušaj bekstva kroz prozor.
Sudski i policijski zapisnici sa tog događaja konstatuju: da su tu bili puškomitraljez i bomba, a da nema evra.
Tvrdim da Milenković ne govori istinu u delu u kome >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << mene dovodi u vezi sa krivičnim delima, sa poznanstvom sa njim i takozvanom grupom zemunski klan.
Transkripti svedočenja svedoka saradnika Miladina Suvajdžića od 15. i 16. aprila 2004. -jedini koje ja posedujem - ne odgovaraju sadržinski audio-video zapisu svedočenja ovog svedoka. Dobili smo obaveštenje od predsednika veća Nate Mesarović da je bivši predsednik veća Marko Kljajević navodno naredio da se iz transkripta izostave samo „poštapalice“ koje je Suvajdžić koristio tokom iskaza.
SAT U VOJVODE STEPE
Miladin Suvajdžić, govoreći o navodnim dešavanjima 13. marta 2003. u stanu u Vojvode Stepe i o satu Vukovića, iznosi kako je navodno poslat da pretraži stan i pronađe sat. Tvrdio je da je on išao, pretraživao stan i auto, i da nigde nije mogao da nađe taj sat. I sada mene uvodi u tu priču, čak će se i Milenković pozivati na to. Na ovo se čak i sudsko veće pozvalo.
Uvidom u zapisnik i foto-dokumentaciju o pretresu stana u Ulici Vojvode Stepe 259/56. od 23.03.2003. godine vidi se da se sat nalazi na sasvim uočljivom mestu i da ga je moguće čak i letimičnim pregledom uočiti.
KO LAŽE?
Suvajdžić, na pitanje gde se zemunski klan nalazio za vreme 5. oktobra 2000. godine, odgovara da su se svi nalazili u Kotobanji koja je u vlasništvu LJubiše Buhe, i da su gledali TV. LJubiša Buha na stranama 51, 52. govori da se sa Dušanom Spasojevićem i svima koje poznaje nalazio među demonstrantima u gradu i da je čak nekoliko puta bio u Skupštini.
Međutim, kako niti na transkriptima koje posedujem, niti na transkriptima sa CD koji su prikazivani na monitoru 2. i 3. oktobra 2006. godine, nema tih „poštapalica“ - evidentna je razlika u broju stranica i sadržini. Ukazano je predsedniku veća na tu brzinu emitovanja preko monitora da je nemoguće ispratiti sadržaj, ali da je uočeno da se detalji, koji se kod mene nalaze na strani 56, na monitoru nalaze na 50. strani (transkript od 2. oktobra 2006. strane 20. i 21). Dana 3. oktobra 2006. godine strana 1. dobili smo obaveštenje od predsednika veća da je tekst isti, ali da je navodno problem „u odnosu na horizontalne i vertikalne margine“.
S obzirom na to da nije uočen takav problem na ostalim transkriptima svedoka saradnika koji se nalaze na istom CD, nisam mogao da prihvatim takvo objašnjenje, pa sam dopisom od 18. oktobra 2006. godine zatražio da mi se omogući uvid u video-zapis tih transkripata Suvajdžića - radi upoređenja. Taj moj zahtev je odbijen sa obrazloženjem da sam dobio transkripte.
Misleći da sam u tom svom prvom zahtevu bio nedorečen, ponovo sam uputio dopis 23. oktobra 2006. godine, ponavljajući da tražim to omogućavanje. Međutim, do dan-danas nisam dobio odgovor na taj dopis, niti mi je omogućen uvid i upoređivanje istovetnosti.
U nadi da ćete posebnu pažnju posvetiti i ovom iskazu navešću samo par primera koji upućuju da je neopravdan stav veća o istinitosti „potpuno poklonjenoj veri“ iskazu ovog svedoka.
Govoreći o navodnom pokušaju atentata 16. oktobra 2003. godine kod Bubanj potoka, (Suvajdžić) navodi da mu je rečeno da se okrene kod pumpe „Maj“ ka Beogradu i da prati kada prođe kolona - džip-’mercedes’ u pratnji dva ‘audija’ - pa da javi kada prođu. Tvrdi da je postupio po tom naređenju i da je oko 17 sati video - tu kolonu - i to javio. Kasnije je, navodno, po tome zaključio da je to bio pokušaj atentata.
Nakon ovog svedočenja, iskaz su dali Milan Veruović i ostali pratioci, koji su naveli da su bili u tri džipa - dva ‘mercedesa’ i jedan ‘pajero sport’.
Govoreći o tim navodnim pripremama za atentat na premijera oko vlade, (Suvajdžić) navodi da je dogovoreno i tako rađeno da se na osmatranju i zasedi, ako ne dođe do atentata, ostajalo do pola tri i da se tako radilo 10. i 11. marta 2003. godine.
I u tome što su predstavili kao moju izjavu, navodi se da smo navodno 10. i 11. marta 2003. godine ostajali od 2 do 3. Međutim, sekretarica pokojnog premijera, Biljana Stankov, dala je iskaz 5. aprila 2005. godine na strani 10. Ona navodi da je pok. premijer 10. marta 2003. godine oko 11-12 časova obilazio Hitnu pomoć, a oko 13 časova došao u vladu i ostao do 5-6 sati.
Ovo su primeri da je neko gradio priču po nečijoj potrebi, a ne po dokazima. Jer, Jovan Prijić je nakon ovog svedočenja izbacio stavku iz prvobitne optužnice da se 10. i 11. marta 2003. godine čekalo u zasedi do 15 sati, i kasnije ostaje nedorečeno - do kada. Na taj način se negira i iskaz Suvajdžića i to što su predstavili kao moju izjavu.
Posebno interesantna je činjenica da je premijer ubijen ispred vlade, a da niko nije - ni policija, ni tužilaštvo, ni istraga, ni sudija - uzeo iskaz od njegove sekretarice Biljane Stankov, što ona lično potvrđuje na strani 30. svog iskaza.
Suvajdžić navodi da me je u istrazi navodno prepoznao na osnovu fotografije u MUP, a po tvrdnji Novakovića i Milovića - na osnovu toga sam uhapšen. Nikada nismo dobili zvaničnu potvrdu, belešku, zapisnik, bilo šta što bi to potvrdilo. Nikada sudu, ni nama, nije prikazana navodna fotografija na osnovu koje me je Suvajdžić navodno prepoznao. Da bar vidimo odakle je i od kog datuma je ta navodna fotografija.
Posebno je interesantna činjenica da nikada nije izvršeno zvanično ili nezvanično prepoznavanje mene lično od strane Suvajdžića.
Aha, ti si nas idol. A sada idi... Na 40 godina robije... I ne vracaj se dok je ne dosluzis...
