Izvor: Blic, 20.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemaju kasarnu
Nemaju kasarnu
Pesme albanskih narodnjaka, zvuci motornih testera kojima lokalno stanovništvo seče državnu šumu i potmula buka helikopterskih motora iz dubine Kosova paraju udolinu između dva uzvišenja u Kopnenoj zoni bezbednosti nedaleko do Bujanovca. Vojnik u maskirnoj uniformi, sa šlemom na glavi i teškim pancirom, dvogledom osmatra šumu na brdu udaljenom stotinak metara.
Drvena osmatračnica Goleme čuke, baze Vojske SCG, iako je dobro maskirana, lako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uočljiva na golom vrhu brda. Istočnjačku melodiju sa traktorskog radija zaglušuje tutnjava helikoptera Kfora. Američki 'apači' često prilaze do linije razgraničenja i lebde po pola sata posmatrajući osmatračnicu, bazu i vojnike. Ovoga puta, helikopterska patrola ne prilazi već kontroliše prostor iz daljine.
Susret mladića - redovnih vojnika Vojske SCG, albanskih seljaka iz okoline Bujanovca i najsavremenijeg američkog oružja na prostoru od nekoliko stotina metara za mladog Nišliju Vladimira Đurđevića nije nov. Video ga je mnogo puta dok je služio vojsku u okolini Bujanovca. Golema čuka se nalazi na nadmorskoj visini od 839 metara, udaljena je od Bujanovca 16 kilometara, a od Kosova oko 700 metara. Vojnici iz ove baze pokrivaju oko sedam kilometara Kopnene zone bezbednosti i deo su 78. motorizovane brigade Vojske SCG.
Dok Đurđević osmatra poluposečenu šumu, nekoliko desetina metara dalje u dubini baze ispred dugačke, niske, montažne zgrade grupa vojnika se odmara posle noći u zasedi. Oni su 12 sati čuvali mašine vojnih inženjeraca u šumi, a kad je svanulo, smenili su ih vojnici iz patrole koji tokom dana obezbeđuju radove na izgradnji puta. Iako na zadatke polaze sa pancirima i naoružani bojevom municijom, vojnici kažu da njihovi zadaci nisu opasni i da nema straha. Mladići iz Beograda, Niša, Smedereva, Bora i drugih gradova, koji su proveli više od sto dana na straži, naučili su i da na daljinu prepoznaju šumove raznih divljih životinja.
- Dok se kreće kroz šumu, jež diše, a kornjača se šunja kao čovek. Divlje svinje nisu opasne, imaju do 120 kilograma, a u poslednje vreme viđamo i vukove. Noći na Golemoj čuki su hladne, ali biće mnogo hladnije kada snegovi zatrpaju puteve - objašnjavaju vojnici Vladimir Sukdolak, Miloš Pušelja, Ivan Stefanović, Nenad Marković i Prerag Đošić.
Na brdu Cepotina u blizini sela Borovec, desetak kilometara od Goleme čuke, niče novi vojno-policijski kompleks 'srpski ‘Bondstil’, koji vojnici tako zovu po ugledu na američku bazu u blizini Uroševca. Zamišljen je kao velika kasarna u kojoj će boraviti vojni specijalci, Žandarmerija, policija, a na poligon će moći da sleti nekoliko helikoptera odjednom. Trenutno se obavljaju grubi zemljani radovi, velike građevinske mašine ravnaju desetine hektara, radnici betoniraju temelje za montažne objekte i postavljaju žičanu ogradu.
Komanda 78. motorizovane brigade smeštana je u nekadašnjem auto-servisu blizu Bujanovca i ova jedinica, prema rečima njenog komandanta pukovnika Žarka Lazarevića, jedina u Vojsci SCG nema kasarnu. Pre auto-servisa, oficiri i vojnici su koristili zgradu Srednje tehničke škole. Na zahtev Albanaca su iseljeni, a škola je opljačkana i uništena. Hala u kojoj je trebalo da budu popravljani automobili sada je pregrađena na manje prostorije u kojima rade i žive oficiri. Uprkos teškim uslovima, ističe pukovnik Lazarević, ova brigada je dobila najveću ocenu u vojsci.
- Naše najjače oružje su solidarnost i dobri međuljudski odnosi, jer nas je situacija naterala. Pripadnici brigade godišnje pređu 2.430.000 kilometara, svakoga dana 60 do 70 odsto naših vojnika i oficira nosi bojevu municiju i nalazi se na borbenom zadatku, pa ipak nema incidenata i nesreća. U poslednje tri godine za lečenje ranjenih kolega i za one koji su imali nesrećne slučajeve u porodici sakupili smo više od 560.000 dinara - priča pukovnik Lazarević.
- Najrizičnije je kretati se posle kiše, jer je tada teroristima najlakše da maskiraju minu. Dovoljno je samo da je ubace u baru na putu i da bude praktično nevidljiva za vozača i putnike u vozilu - pričaju vojnici.
Dok se spuštaju sa Goleme čuke ka komandi Bujanovačke brigade, vojna vozila obilaze traktore sa prikolicama punim drva. Mladi Albanci ćutke gledaju u stranu kao da ne primećuju džipove, a stariji mašu vojnicima. Zoran Dojić
