Izvor: Blic, 29.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema vašara bez liciderskog srca
PETROVAC NA MLAVI - Najomiljeniji poklon kojim su na vašarima momci godinama darivali devojke bio je licidersko srce. Zahvaljujući tom srcu mnogi su se zaljubili, a kasnije tu ljubav krunisali brakom, priča Dušica Radovanović, vlasnica voskarsko-liciderske radnje u selu Bistrica koje se nalazi u samom podnožju Homoljskih planina.
- U tom našem zanatu sve se radi ručno, a najteže je napraviti licidersko srce. Ono se pravi pomoću kalupa, a najkomplikovaniji deo posla je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ajzovanje, odnosno stavljanje aplikacija i ukrašavanje. Taj deo posla oduvek su radili samo majstori, jer je potrebna dobro uvežbana ruka, a šegrti su gledali i pomagali. I dan-danas nezamislivi su vašari i pomane u istočnoj Srbiji bez naših proizvoda, a posebno liciderskog srca. Od 1. maja do Svetog Luke mi obilazimo vašare u Boru, Zaječaru, Majdanpeku i ovde u našoj okolini sve do Smedereva - priča Dušanka.
Njen otac nije imao muških naslednika, pa je radnju i zanatsko umeće preneo na ćerku. Dušica ima sina Marka koji je učenik 8. razreda, ali nije sigurna da li će se opredeliti za porodični zanat jer se ovi proizvodi danas sve manje traže, a sirovine stalno poskupljuju.
- Bombonski sirup kupujemo u Jabuci kod Pančeva, a po prehrambene boje odlazimo u Beograd. Brašno i šećer takođe moraju biti prvoklasnog kvaliteta. Naši proizvodi, kolači, medenjaci, bombone, lulice, lizalice, orasnice i drugi slatkiši proizvode se od prirodnih sastojaka, u sebi ne sadrže aditive i uvek se prodaju sveži. Najduži rok trajanja je šest meseci. Sada je mrtva sezona, mašine nam uglavnom miruju, a mi se pripremamo za april kada počinje proizvodnja. Nema kao nekad neke velike prodaje niti zarade. Ovo je preživljavanje. Zatvoriše nam i ovu banju Ždrelo gde su se prodavali naši slatkiši. Šansa nam je u njenom ponovnom otvaranju ali i u razvijanju seoskog turizma. Kada ovde stigne autobus sa gostima, za čas planu naše rukotvorine - ističe Dušica.
Stare mašine sa kojima je započet ovaj porodični zanat pre više od pola veka i dalje su u upotrebi. Dušičin suprug priča da su dolazili kustosi iz Muzeja u Zaječaru sa namerom da ih otkupe, ali su oni odbili ponudu jer na njima i dan-danas rade. Uz pomoć novih kalupa i zidanog šporeta ovde će se još dugo praviti liciderska srca i druge đakonije, mada su Radovanovići poslednji licideri u Mlavskom kraju.
sutra: kazandžija iz Rasine
