Izvor: Blic, 05.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema pomilovanja za osuđenike
Vlada je povukla iz procedure Predlog zakona o amnestiji, koji je predložilo Ministarstvo pravde iz bivšeg kabineta premijera Vojislava Koštunice, i zakonski projekat, po svemu sudeći, u skorije vreme neće biti na dnevnom redu Skupštine, saznaje „Blic" od izvora bliskih srpskoj vladi.
Predlog zakona odnosio se na one koje izdržavaju kaznu zatvora, ili čekaju da budu upućeni na izdržavanje i nije obuhvatao osuđene za organizovani kriminal, ratne zločine, dela protiv čovečnosti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << silovanja, obljubu dece i nemoćnih lica i nasilje u porodici.
Ovim bivšim zakonskim projektom trebalo je da bude obuhvaćeno oko 6.000 osuđenika. Među njima je oko 70 odsto onih koji su već amnestirani 2001. godine, a nekima su ublažene kazne još u vreme režima Slobodana Miloševića.
„Blic" takođe saznaje da se privodi kraju temeljna analiza kaznene politike u poslednje dve godine.
Prema podacima državnog tužilaštva za 2005. godinu, od 39.889 osuđenih, zatvorske kazne su izrečene za 8.204 lica ili 20,56 odsto. U prošloj godini taj procenat izrečenih zatvorskih kazni je još i pao je na 15,07 odsto od ukupnog broja osuđenih.
U izveštaju tužilaštva se navodi da je 2005. bilo 56,57 odsto uslovnih osuda, novčanih kazni 22,10 odsto i sudskih opomena 0,74 odsto. U izveštaju je zaključeno da su sudovi u 2005. široko tumačili uslovnu osudu, zanemarujući stav zakonodavca da se takva kazna može propisati samo za manje opasna društvena dela.
„Ono što posebno zabrinjava, kao i ranijih godina, jeste veliki broj neosuđenih predmeta u prvom stepenu i to ukupno prema 71.348 lica „, navodi se u izveštaju za 2005. godinu.
Za 2006. se takođe naglašava da je nastavljeno sa blagom kaznenom politikom sudova. Na novčane kazne osuđeno je 13,67 odsto, uslovnu osudu dobilo je 44,66, sudsku opomenu 0,89 odsto, a na rad u javnom interesu osuđeno je samo 37 osoba ili 0,06 odsto.
Predlog zakona o amnestiji bio je povod da pre nekoliko dana više od 100 zatvorenika VII paviljona Kazneno-popravnog zavoda Zabela u Požarevcu odbije hranu. Ovaj protest još nije prekinut, a interesantno je da oni insistiraju na donošenju zakona, jer se odredbe o amnestiji ne odnose na njih.
Inače, pomenuti zakonski projekat je prošle godine bio povod za četiri pobune u srpskim zatvorima. Prvi protest je počeo 11. septembra, ali je prekinut kada je Vlada Srbije posle nekoliko dana usvojila Predlog zakona o amnestiji.
Novi protest otpočeo je već 5. oktobra u niškom KPZ-u, a sledećeg dana proširio se i na zatvore Sremskoj Mitrovici i Požarevcu. Osuđenici su tada otpočeli mirni protest i zahtevali što hitnije usvajanje zakona o amnestiji. Protest je radikalizovan već sledećeg dana, kada su zatvorenici u Sremskoj Mitrovici počeli da prete i lome inventar. U niškoj kaznioni osuđenici su se krevetima i kasetama zabarikadirali u svojim sobama i nisu dozvoljavali stražarima da uđu. Tri dana kasnije, protestu se priključilo i 220 štićenika KPZ za maloletnike u Valjevu. Nakon što je 10. oktobra ujutru okončan protest zatvorenika, sa buntom su započeli stražari u Sremskoj Mitrovici jer su smatrali da im je ugrožena bezbednost.
Posle razgovora sa ljudima iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji su obećali donošenje zakona do 15. novembra, protest je prekinut. Međutim, pošto ni do tada ovaj pravni akt nije usvojen, protesti su obnovljeni. Posle propale inicijative za hitno zasedanje parlementa na kojem bi se razmatrao predlog ovog zakona, tenzije u zatvorima su narasle. Stražari niškog zatvora su 23. novembra napustili zatvor i ključeve ostavili osuđenicima. Sva tri paviljona ovog zatvora su time prepuštena zatvorenicima. Sledećeg dana okončana je pobuna osuđenika u srpskim zatvorima koja je trajala deset dana.
