Izvor: Press, 31.Jul.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema nade za malog Đorđa
U Majilovcu, selu kraj Velikog Gradišta, potraga za Đorđem Andrejićem (13) polako jenjava. Stiče se utisak da je celo selo već oplakalo nesrećno dete i da je jedina želja da ga što pre nađu i dostojno sahrane
Ni sedmi dan potrage za Đorđem Andrejićem (13), koji je pre devet dana nestao u ataru sela Majilovac kod Velikog Gradišta, nije doneo ništa novo. Danima se već ne traga za dečakom, već za telom... Za tragom koji će staviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << tačku na misteriju i zločin koji su sablaznili Srbiju.
- Sada je samo važno da nađemo telo pre divljih zveri, kojih su pune šume, da ga njegovi dostojno sahrane - veli pomirljivo osamnaestogodišnji Danijel Rančić, mladić koji se među prvima uključio u potragu za Đorđem. - Niko se više ne zanosi mišlju da je, možda, negde živ, da luta vrtačama ili da njegova majka Marina laže kad kaže da ga je ubila.
Samo da se agonija okonča
Selo k'o selo, svakakve priče sada kolaju: da je možda otet, da je majka imala pomagača jer definitivno nije mogla sama da počini takav zločin i sakrije telo od 400 ljudi.
Svakodnevno se češljao svaki grm, svaki trn, bagremar, svaki bunar u kraju... Pomeren je svaki kamen pod koji se ni pauk ne bi zavukao, ali... Pretražili smo više od 70 kvadratnih kilometara, međutim, ni traga ni nagoveštaja. Išao sam i sa policijom na sve tri lokacije koje je Đorđeva majka navela kao mesta na kojima je zakopala telo sina, ali nigde ničeg - ućuta se Danijel, pokazujući na kuću Andrejića, na samom ulazu u selo, na čijem je tremu prethodnih dana skamenjeno sedeo Đorđev otac. Sada na njemu nema nikog ili nam barem tako izgleda.
Zapravo, čini se da čitavo selo želi da se ova agonija što pre okonča, da ožale Đorđa i da ih što pre svi zaborave ili da ih barem po zlu ne pamte.
- Ovim sokakom je mati tog dana povela sina u baštu na pola sata hoda od sela. Tu smo ga poslednji put videli kako plašljivo tabana za majkom. Bio je izuzetno dobro dete, ali u paničnom strahu od majke. To se videlo, zaplakao bi se kad samo podvikne na njega - tvrdi Dimitrije, povijeni starac koga ustavljamo na putu za manastir Ninik. Oko njega su pripadnici policije, Žandarmerije, lovci i meštani juče i prekjuče najviše tragali, pošto se u žitu iznad svetinje na nimičkom brdu pojavili tragovi dečjih stopa u blatu.
Đavolja posla
- Nemojte dole, ima zmija, rupa i kopriva... Žandarmi su s mukom pregazili taj teren, ali ni traga od sirotog deteta - upozorava nas Miodrag, Miga, iz sela Kurjače, u kojem se Marina Andrejić pojavila s krvavom motikom dva dana po odlasku iz kuće. Bez sina...
- Policajci su otišli još oko dva, ranije nego obično. Ne kažem da polako dižu ruke, ali sve izgleda kao da više niko ne zna gde da traži i koliko daleko treba da ide. Mutne su to rabote, đavolske. Ko zna s kim je taj monstrum od žene bio u dosluhu i šta su uradili detetu, ali sam siguran da je telo daleko odavde, možda već i u Dunavu - zagleda se starac u bagremare nad manastirom, osluškujući kako zlokobni vetar besno kida lišće i nanosi ga na utrine i staze koje su prokrčili tragači, želeći, valjda, što pre da ih pokrije i prećuti istinu koju samo on i šuma znaju.
Više se ne traga za Đorđem, već za njegovim telom. Da ga ožale i sahrane - imao je samo 13 godina kada je poslednji put u strahu krenuo za majkom.
.jpg)
