Izvor: Glas javnosti, 21.Dec.2009, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nekažnjeni zločin
BEOGRAD - Okružni sud je po drugi put, zbog nedostatka dokaza, oslobodio Dragana Todorovića Belog (56), bivšeg vlasnika agencije za poslovnu pratnju „Džet-set“, optuženog za ubistvo Anise Subašić (23) iz Bijeljine!
Svirepi zločin dogodio se 12. marta 2002. godine u sobi 1016, na desetom spratu hotela „Srbija“ u Beogradu. Prema navodima optužnice, Todorović se tog dana našao sa Anisom u gradu kako bi je odveo do SUP-a u LJermontovoj ulici, gde je devojka predala dokumenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << za dozvolu boravka u Srbiji.
Soba puna krvi
Milana Bezarević, spremačica hotela „Srbija“, svedočila je pred Okružnim sudom kako je sa koleginicom Gordanom Kerezović pronašla telo Subašićeve.
- Bilo je oko 16 sati kad smo krenule da raspremamo sobe. U sobu broj 1016 nije trebalo da ulazimo, ali smo to ipak učinile čuvši da unutra sve vreme curi neka voda. Svuda po sobi bilo je mnogo krvi. Ušla sam u kupatilo i videla golu osobu bačenu u kadu. Glava joj je bila unutra, a ostatak tela van nje. Bila je puštena voda iz slavine. Pozvala sam recepciju, jer sam mislila da je osoba povređena. Nisam obraćala pažnju na pol te osobe u kadi - kazala je Bezarevićeva.
„Posle toga zajedno su otišli u hotelsku sobu gde je između njih ubrzo izbila žučna svađa, najverovatnije zbog neraščišćenih računa, jer je Anisa 2001. godine radila u njegovoj agenciji. U toku prepirke, on je zgrabio staklenu pepeljaru i više puta je udario po glavi i telu, a kada je pala na pod, stezao ju je šakama dok je nije zadavio. Nekoliko sati posle zločina, spremačica je pronašla nago telo u kupatilu i pozvala policiju“, stoji u optužnici.
Optuženi je i na prvom i na drugom suđenju negirao krivicu i čak se zakleo ocu pokojne Anise svojom decom i očevim grobom da je nije ubio. Ključni dokaz u prilog takve odbrane bili su rezultati veštačenja DNK tragova sa mesta zločina, od kojih se nijedan nije poklapao sa njegovim. Međutim, ostalo je nedorečeno zašto nisu analizirane i dlake sa drvene stolice na kojoj je bilo i tragova krvi.
Veštaci su zaključili da one potiču od udarca u glavu ubijene, da bi se potom ispostavilo da su ti tragovi bili problematični za veštačenje, odnosno da su neke od dlaka dostavljene na analizu tek 2004. godine, kada je već došlo do razgradnje DNK materijala. Predmet dopunskog veštačenja na Biološkom fakultetu bilo je i tkivo nađeno ispod veštačkih noktiju ubijene koje, kako je utvrđeno, takođe ne pripada ubijenom već dvema različitim osobama, koje nisu evidentirane u DNK banci.
Govoreći o poznanstvu sa Subašićevom, Todorović je rekao da mu se javila na oglas septembra 2001. godine, pod pseudonimom Samanta. Kod njega je radila samo mesec dana, jer je agencija ubrzo zatvorena. Posle toga mu se javljala telefonom pod imenom Ana, govoreći da bi ponovo htela da radi ukoliko opet otvori agenciju. Bio je izričit da Anisu nije video posle zatvaranja agencije i da nisu bili u bliskim odnosima. Međutim, kako je rekao, dan pre ubistva ona ga je pozvala i tada su se dogovorili da se vide. Tokom tog susreta imali su seksualni odnos u automobilu, koji je on hteo da plati. Ona nije htela da primi novac, ali je on insistirao: „Ne, ti si ovde došla da radiš za pare“, pa joj je dao „700 ili 800 dinara“. Ceo susret je trajao oko sat vremena, objasnio je, jer je ona žurila da se s nekim nađe na Slaviji.
