Izvor: Politika, 16.Avg.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neizvesna sudbina ZKP-a
Novi zakonik o krivičnom postupku najverovatnije će biti stavljen van snage
Tužilačka istraga je neprimenljiva u lošem stanju u kojem se trenutno nalazi pravosuđe, a čitav koncept novog krivičnog postupka mogao bi da ugrozi i ljudska i ustavna prava okrivljenih. Pored toga, stručnjaci su utvrdili da je novi zakonik o krivičnom postupku (ZKP) i neustavan zbog toga što stavlja sud u pasivni položaj kada se utvrđuje istina.
Zato se uskoro može očekivati podnošenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << inicijative Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti odredaba novog ZKP-a, saznaje „Politika”.
– Najveći deo stručne javnosti Srbije iznosi veoma oštre primedbe, kako na osnovnu koncepcije novog krivičnog postupka, tako i na niz konkretnih pogrešnih odredaba u tekstu zakonika – kaže dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu i predsednik Udruženja pravnika Srbije.
On je zajedno sa dr Goranom Ilićem, zamenikom republičkog javnog tužioca i predsednikom Udruženja tužilaca Srbije, nedavno objavio i stručnu knjigu „Novi ZKP Srbije. Reforma u stilu: jedan korak napred, dva koraka nazad”. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić i zaštitnik građana Saša Janković, apelovali su na promociji knjige da je neophodno sprečiti primenu lošeg ZKP-a i da je nedopustivo potiskivanje načela istine na suđenju.
Novi zakonik je već stupio na snagu, sa odloženom primenom do januara 2013. godine, s tim što se primenjuje samo u postupcima za organizovani kriminal i ratne zločine. Kada bi njegova primena bila odložena, na primer na godinu dana, stručnjaci bi imali vremena za popravku zakonskog teksta, a pravosuđe bi možda stalo na noge. Ukoliko bi ceo zakonik bio stavljen van snage – ništa se ne bi promenilo: ostao bi da važi ZKP iz 2001. godine po kojem se sada radi, a postupci pred specijalnim sudovima vratili bi se na staro.
– Odredbe novog ZKP-a nisu u saglasnosti ni sa Ustavom. Zakonik, na primer, kaže da „dokaze izvode stranke pred sudom”. Sud je dokazno relativno pasivan i bez obaveze da utvrdi istinu. To je suprotno članu 32. Ustava Srbije, koji kaže da svako ima pravo na pravično suđenje, odnosno pravo da „nezavisan, nepristrastan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega”. Znači, ustavno je pravo okrivljenog da sud raspravi o osnovanosti sumnji i optužbi, a ne da o tome pred sudom raspravljaju stranke – objašnjava dr Škulić.
Nije u pitanju samo terminologija, već suština stvari.
– Kada se u Ustavu naglašava da sud treba da raspravlja, to znači da on mora biti dokazno aktivan a ne samo neka vrsta „publike” koja prati stranačko izvođenje dokaza i onda na kraju svojom odlukom rešava koja je stranka bila ubedljivija u tome, to jest koja je odnela „dokaznu pobedu” – kaže profesor.
On naglašava da takav koncept zapravo pravi najmanju štetu upravo u postupcima za dela organizovanog kriminala, jer su okrivljeni za ta dela po pravilu dobrostojeći i mogu da angažuju vrhunske advokate. Međutim, kada je reč o klasičnom kriminalu, na koji ZKP treba da se primeni od januara, siromašni okrivljeni, koji su često i polupismeni, ne bi mogli da pariraju tužilaštvu sa izvođenjem dokaza.
– Apsurdno je da načelo istine važi u prekršajnom postupku, gde sud utvrđuje da li je neko samo prošao kroz crveno svetlo, a ne postoji u krivičnom postupku gde treba utvrditi krivicu optuženog za saobraćajnu nesreću – kaže dr Škulić.
On veruje da će novi ZKP, pre ili kasnije, morati da bude radikalno promenjen ili zamenjen potpuno novim tekstom. Ostalo bi pitanje njegove primene u postupcima pred „specijalnim sudom”. Moglo bi se propisati da svi postupci koji su započeti po novom zakoniku, moraju u skladu sa njim i da se okončaju, ali i tada će opet nad tim postupcima „visiti” pitanje neustavnosti.
----------------------------------------------
Ne kopiramo Ameriku
– Može se očekivati dosta otpora odlaganju primene ili stavljanju van snage novog zakonika, naročito od onih koji su podržali obuku koja se za tužioce i sudije sprovodi u poslednjih skoro godinu dana, ali bi i oni morali da shvate da ne treba pošto-poto insistirati na primeni loših zakonskih odredaba, čak i protivustavnih – kaže dr Škulić.
Često se vrlo paušalno ističe da je novi zakonik svojevrsna recepcija američkog krivičnog postupka.
– Zbog toga su i američki pravni savetnici često podržavali prelazak na novi tip krivične procedure. Odgovorno tvrdim da novi krivični postupak Srbije u mnogim elementima ne liči na američki. U Americi nije moguće da se bilo šta iz policijske istrage koristi direktno na sudu, a u Srbiji svaki dokaz tužioca i policije se kasnije direktno može koristiti na sudu i bez njegovog ponovnog izvođenja na glavnom pretresu. U Srbiji nema porote. U Americi je ustavno pravo svakog okrivljenog da mu država obezbedi branioca po službenoj dužnosti a u Srbiji je to moguće samo za teža krivična dela – objašnjava profesor.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 17.08.2012.
.jpg)
