Izvor: Politika, 10.Mar.2015, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedoumice o radu suda u Strazburu
Ministar Selaković ocenio da je nedovoljno poznavanje Evropske konvencije o ljudskim pravima jedan od uzroka prevelikog broja predstavki protiv Srbije
Način rada i praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu nepoznanica je za većinu nosilaca pravosudnih funkcija u Srbiji. Ministar pravde Nikola Selaković ocenio je na Drugom regionalnom forumu o vladavini prava za jugoistočnu Evropu da je nedovoljno poznavanje Evropske konvencije o ljudskim pravima jedan od uzroka „prevelikog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << broja” predstavki sudu u Strazburu protiv Srbije i drugih država regiona.
On je podsetio da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori, ukoliko su u skladu s Ustavom, sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, ali da se to veoma retko direktno primenjuje pred domaćim sudovima.
– Jasno je da u pravnom poretku Srbije Evropska konvencija ima nadzakonsku pravnu snagu i da se u hijerarhiji pravnih akata nalazi neposredno ispod Ustava. Uprkos ovakvim ustavnim odredbama, nije tajna da se primeri neposredne primene Evropske konvencije izuzetno retko mogu naći u praksi domaćih sudova – rekao je Selaković.
Uzrok tog problema najviše leži u jezičkoj barijeri i slabom poznavanju informacionih tehnologija, koji su godinama otežavali pristup odlukama Evropskog suda za ljudska prava. Zato omogućavanje pristupa bazi prevedenih odluka Evropskog suda predstavlja ogroman korak, rekao je Selaković.
Konstatujući da je prethodnih nekoliko godina Pravosudna akademija u Beogradu povremeno organizovala obuke na kojima su sudije i javni tužioci sticali osnovna znanja o sadržini i primeni Evropske konvencije, ministar je ocenio da te obuke ne samo što nisu mogle da obuhvate sve nosioce pravosudnih funkcija, već nisu mogle ni da budu dovoljne za prevazilaženje tog problema.
– Pravosudna akademija, zbog njenih kapaciteta, počela je da sprovodi obuke koje nisu bile dovoljno opsežne, ali za našu unutrašnju upotrebu jedan od ciljeva je da se ojača ta institucija, koja je ni iz čega počela da pravi nešto – rekao je on.
Sedište Evropskog suda za ljudska prava (Vikipedija)
Na Forumu je iznet podatak da je Srbija jedna od sedam zemalja s najvećim brojem predstavki sudu u Strazburu, uz Sloveniju, Italiju, Rumuniju, Rusiju, Ukrajinu i Veliku Britaniju.
Od 2004. do kraja 2014. Evropski sud za ljudska prava izrekao je 115 presuda u odnosu na Srbiju, od kojih je 59 bilo vezano za pravo na pravično suđenje. Povrede tog prava utvrđene su u 55 slučajeva, uglavnom u vezi s dužinom postupka i odsustvom izvršenja presude.
Od svih donetih presuda u Sudu za ljudska prava u Strazburu, samo 11 je doneto u korist države. Najveća pojedinačna odšteta koju su građani Srbije dobili tužeći državu iznosi 15.000 evra. Na osnovu donetih presuda Srbiji je do sada naloženo da isplati više od dva miliona evra na ime nematerijalne štete i troškova postupaka. Ukoliko bi se bavio isključivo dosad prispelim pritužbama iz Srbije, ovaj sud bi imao posla za narednih sedam godina. Iako je Srbija među zemljama sa najvećim brojem tužbi, ovaj sud u startu odbacuje veliki broj prispelih predmeta, koji nisu dopušteni po raznim osnovama. U velikom broju predmeta reč je o povredi prava na pravično suđenje.
Mnogi pravnici su skloni da zaključe da je zatrpavanje Strazbura tužbama rezultat lošeg rada domaćeg pravosuđa. Ipak, kada bi deo odštete koju plaća država na neki način uticao i na tužioce i sudije koji su loše vodili postupke, ovakvih tužbi bilo bi znatno manje.
O. Milanović
objavljeno: 10.03.2015.
