Izvor: Politika, 24.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebojša Čović: Milenković laže
Bagzi je očigledno dobro pripremljen, neko ima određeni scenario sa nekim ciljevima, a videćemo kakvi su, izjavio bivši potpredsednik srpske vlade
Apsolutna laž, ili nešto čijom bi istinitošću trebalo da se pozabave pravosudni organi, tek svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, u kojem je optužio bivšeg potpredsednika Vlade Srbije Nebojšu Čovića da je podržao ideju o Đinđićevom ubistvu, izaziva podeljene reakcije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i među nekadašnjim najbližim saradnicima pokojnog predsednika srpske vlade.
Sam Čović odbacuje sve Milenkovićeve navode.
– Odgovorno tvrdim da svako pominjanje mog imena od strane Dejana Milenkovića Bagzija predstavlja klevetu, laž i neistinu – rekao je Čović agenciji Beta.
On je istakao da nije imao nikakve informacije, niti bilo šta u vezi s ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i da su "sve što su imali i mogli da kažu jedni drugima o bezbednosti, ličnoj i grupnoj, govorili na savetima za državnu bezbednost koji su u to vreme održavani u BIA".
– Bagzija niti sam video niti čuo, niti imao bilo kakve kontakte sa njim, niti sa bilo kim iz tog takozvanog zemunskog klana i nisam nikada bio u Šilerovoj ulici – rekao je Čović.
Napomenuo je da ostaje pri onome što je rekao 2003. godine o tome ko se šetao po Šilerovoj, ko je sa kim i gde igrao šah i istakao da potpuno stoji na raspolaganju svim državnim pravosudnim organima koji smatraju da eventualno može da bude od koristi ili pomoći u cilju razjašnjavanja ubistva Đinđića.
Čović je Tanjugu rekao i da je "interesantna priča spojiti Čovića i Šešelja".
– To sve govori da je Bagzi očigledno dobro pripremljen, da neko ima određeni scenario sa nekim ciljevima, a videćemo kakvi su. A da li su pripreme bile domaće ili strane podloge, i to ćemo uskoro da otkrijemo – rekao je Čović.
Žarko Korać, jedan od potpredsednika Đinđićeve vlade, misli da je Milenkovićevo svedočenje samo početak otvaranja priče o političkom kontekstu ubistva Đinđića.
– Potpuno je jasno da politički kontekst postoji – kaže Korać za "Politiku", predviđajući da će se "građani naslušati još mnogih šokantnih stvari".
Lično veruje da je optužnica za ubistvo Đinđića "solidna". Upitan da li to znači da veruje i u Milenkovićeve navode, Korać kaže da se ne postavlja pitanje njegovog verovanja, već je to posao za tužilaštvo i druge pravosudne organe koji te navode treba da provere.
On, međutim, odbija da odgovori na pitanje da li je i kao potpredsednik vlade, neposredno posle atentata u martu 2003., imao saznanja ili indicije koji bi mogli da budu podudarni sa Milenkovićevim svedočenjem.
– Odbijam da odgovorim na takva pitanja. Podsećam da je Šešelj pre odlaska u Hag najavio "krvavo proleće". On se sastajao sa Spasojevićem. Sad je, međutim, on u Hagu, a Spasojević je mrtav – dodaje Korać.
Miodrag Isakov, sadašnji ambasador Srbije u Izraelu, a nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, međutim, ne veruje u Milenkovićeve navode, dodajući da zvuče neozbiljno.
– Ne znam ni šta bi moglo da bude motiv za takvo svedočenje. Sasvim sam siguran da to nije tačno – kaže Isakov za "Politiku".
--------------------------------------------------------------------------
Nikolić: Šešelj nije znao
Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić izjavio je juče da predsednik te stranke Vojislav Šešelj nije unapred znao da se sprema ubistvo premijera Zorana Đinđića.
Nikolić je naveo da bi Milenković, "da su održani izbori", verovatno "ponudio i Srpskoj radikalnoj stranci da optuži Tadića i Koštunicu".
– Ako obraćate pažnju na ono što govori čovek koji prizna da je učestvovao u atentatu na predsednika vlade, onda treba da razmislite koje su vaše moralne vrednosti – istakao je Nikolić. Prema njegovim rečima, Milenković je u zamenu za novi identitet "u stanju da optuži svakoga".
--------------------------------------------------------------------------
Jovanović: Čović znao za sve atentate
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je juče da bez otkrivanja političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića ceo proces suđenja nema smisla.
"Kao što je bio pion Slobodana Miloševića, Čović je i 12. marta 2003. bio nečiji pion. Taj krug koji je planirao ubistvo bio je mnogo širi i u njemu Čović sigurno nije bio ključna ličnost", navodi se u Jovanovićevoj pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu.
"Kao što je dao zeleno svetlo za ubistvo Đinđića, Čović je tako znao i za sve druge planirane atentate", piše Jovanović.
On je kazao da ne može da osporava "deo izjave svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija u kojoj govori o dobijanju oružja od Ljubiše Buhe Čumeta", jer ne može da osporava "nešto što je Milenković čuo od druge osobe". Jovanović je kazao i da Milenkovića nikada nije upoznao.
--------------------------------------------------------------------------
Nije prvi put
Nebojša Čović je još pre tri godine spominjan kao neko ko je znao da se sprema ubistvo Zorana Đinđića.
Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić izjavio je početkom oktobra 2003. godine da je tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović od njega u pismu tražio da svedoči protiv Čovića u okviru istrage ubistva premijera.
– To su tražili od mene i pismeno i usmeno – rekao je tada Ilić, uz napomenu da nije hteo da potpiše ništa što bi neke ljude odvelo u zatvor.
M. R. P.
-----------------------------------------------------------
"Mirna savest i čiste ruke"
Bivši potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović izjavio je sinoć da se suprotstavio političkim hapšenjima posle ubistva Zorana Đinđića i da je to mogući uzrok njegovog povezivanja sa ubistvom tadašnjeg premijera o čemu je govorio svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi u Specijalnom sudu.
Do prvog sukoba u Vladi Srbije, posle ubistva Đinđića, dolazi kada kreću određena hapšenja i kada se u njih ubacuje politička dimenzija, protiv čega sam bio, rekao je Čović u emisiji "Poligraf" TV B92.
On je naveo da se suprotstavio političkim hapšenjima "u smislu da nema razloga da se hapse ljudi, jer su očigledno bila planirana hapšenja, da se privode i (Vojislav) Koštunica i mnogi drugi". "Nisam bio za to da se hapse i Koštunica i Velimir Ilić i (Aleksandar) Tijanić i mnogi drugi", rekao je Čović i na pitanje ko je hteo da hapsi Koštunicu odgovorio: "Bilo je razmišljanja".
Na pitanje čijih razmišljanja je bilo, Čović je odgovorio: "Gospodina (Čedomira) Jovanovića".
Čović je istakao da je on prvi postavio pitanje ko je od državnih funkcionera boravio u Šilerovoj ulici, u sedištu "zemunskog klana" i ko je imao kontakte s Miloradom Ulemekom Legijom, prvooptuženim za ubistvo Đinđića. "Ne osećam nikakvu ni ličnu, ni bilo koju drugu odgovornost, mirna mi je savest i čiste su mi ruke, za razliku od drugih", rekao je Čović, naglasivši da je "dostupan svim državnim organima".
Čović je odbacio optužbe koje je Milenković izneo u Specijalnom sudu o njegovoj umešanosti u ubistvo Đinđića, ukazujući da se u svim optužbama pojavljuje faktor "mrtvih usta".
On je ponovio da se nikada nije viđao s Legijom, podsetivši da je prvooptuženi za ubistvo Đinđića bio komandant specijalnih jedinica tokom oružanih sukoba na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Čović, koji je u tom periodu obavljao dužnost predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, ponovio je da se, posle Legijinog penzionisanja, nije viđao sa njim, a odbacio je i navode tadašnjih prvih ljudi bezbednosnih struktura Gorana Petrovića i Zorana Mijatovića o njegovoj podršci pobuni "crvenih beretki".
Čović, koji je i predsednik Socijaldemokratske partije, ponovio je da nije bio upoznat s Legijinim pismom protiv Đinđića koje je poslato na razne adrese, o čemu ga je upoznao, kako je naveo, Velimir Ilić.
On je detaljno ponovio, uz predstavljanje u TV emisiji kopija prepiske između njega, Ilića i tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, objašnjavajući da u tom pismu "nije našao ništa relevantno vezano za bezbednost premijera".
Na pitanje zašto nije premijera obavestio o sadržini tog pisma, Čović je odgovorio: "Zato što nisam imao o čemu da ga obavestim, jer sam smatrao da je pismo potpuno nerelevantna stvar". (Tanjug)
[objavljeno: 24.11.2006.]
