Izvor: Blic, 10.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne sme da ispašta očeve grehe
Ne sme da ispašta očeve grehe
LESKOVAC - Gordana Kulašević, kojoj je sedmostruki ubica iz Leskovca Dragan Čedić Čeda, koji je u bekstvu, u jednom danu oduzeo tri ćerke, zeta i rođenu sestru, usprotivila se, u razgovoru za 'Blic', najavama socijalnih radnika da će mala Marija, kćerka Dragana i pokojne Biljane, biti smeštena u Dom za nezbrinutu decu.
- Mariju ima ko da čuva, ostali su joj baba i deda. Vidim da su Čedini roditelji izrazili želju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se brinu o njoj. Ja ću sve učiniti da se dete njima poveri na staranje, kao i njihovoj ćerki Tanji i njenom suprugu koji su prosvetni radnici i divni ljudi. Izgubila sam svu svoju decu u jednom danu, ne mogu ih povratiti, ali Mariji mora da se omogući koliko-toliko pristojno odrastanje. Ona ne sme da ispašta očeve grehe - kaže od bola iznemogla Gordana Kulašević, koju smo zatekli u porodičnoj kući njene pokojne sestre Biserke.
Ona je došla da vidi ranjenog zeta Blagoja i njegovog 15-godišnjeg sina Đorđa, koji su oporavljeni izašli iz bolnice. Gordana je dodala da se o deci njenih drugih pokojnih ćerki staraju porodice njihovih muževa.
Osvrćući se na ispovest roditelja Dragana Čedića, koju je juče objavio 'Blic', Gordana Kulašević izražava žaljenje zbog njihovih tvrdnji da nisu znali da im sin zlostavlja suprugu Biljanu.
- Od dobrog niko ne beži. Ona je iz te kuće pobegla sa 40 kilograma i modricama i podlivima po licu. Poslednje četiri godine živela je u paklu i oni su to znali - veli Gordana Kulašević. Dok ona priča, njenom zetu Blagoju Ristiću, koji je penziju stekao kao vozač ovdašnjeg preduzeća RUL, suze klize niz lice. Njemu je Dragan Čedić ubio suprugu Bisu.
- Neću se smiriti dok istina ne izađe na videlo i dok se svi odgovorni ne kazne za ono što su činili, ili za ono što nisu učinili da spreče ovu veliku tragediju. Biljana je krišom pisala prijave policiji. Pisala je da Čedić priprema spisak za likvidaciju njene rodbine. Svi smo patili zbog njene nesreće i njenih gotovo svakodnevnih modrica - kaže Ristić.
On se sa ubicom susreo oči u oči 10 minuta pre nego što će ovaj izvršiti masakr u kući Kulaševića.
- Sa Bisom sam do 23.30 bio u kući Kulaševića, gde su smo otišli da vidimo unučiće. Usput smo smo dvaput videli Čedu kako juri kolima i odlazi u pravcu njihove kuće. Jednom su nam se susreli pogledi. Prošla me jeza, ali ništa nisam kazao Bisi. Posle 10 minuta stigli smo kući. Bisa je sa sinom Đorđem bila u kupatilu, a ja sam gledao televiziju. Odjednom sam čuo rafal i instiktivno se bacio na pod. Kada sam podigao glavu ugledao sam nakratko Čedu i cev uperenu u mene. Dok sam uzvikivao: 'Čedo!', on je ispalio rafal i izašao iz sobe. Krv je šikljala iz moje ruke. Ustao sam i video kako Bisa leži pored otvorenih vrata na kupatilu, a Đorđe zapomaže iznutra. Sišao sam niz stepenice i zvao u pomoć komšije Boru i Mikija. Ne znam šta se dalje događalo. Kada sam se posle nekoliko dana osvestio u niškoj bolnici, slučajno sam čuo razgovor sestara da je manijak iz Leskovca pobio sedam osoba. Urlao sam, vrištao, plakao. Znao sam koga je sve ubio - kaže Blagoje.
Njegov sin Đorđe je tog jutra izašao iz bolnice. Plakao je dok je ulazio u kuću, ali je, kako kažu policajci koji čuvaju Ristiće, bio hrabriji nego što se očekivalo. M. Ž. I.
