Izvor: Politika, 06.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne priznaje srpski sud
Uvrede bivšem "Politikinom" dopisniku zbog optužbi za maltretiranje u Osijeku
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 5. oktobra – Policija u Osijeku juče je privela na informativni razgovor svog bivšeg kolegu Željka Lasića (39) pod sumnjom da je vršio pritisak na svedoke koji u istražnom postupku terete Branimira Glavaša za krvava zbivanja u tom gradu 1991. i 1992. godine. Lasić je bio načelnik Prve policijske stanice u Osijeku, ali je 2000. godine otpušten >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog nasilničkog ponašanja i zlostavljanja u službi. Istraga protiv Branimira Glavaša sporo napreduje zbog mnogobrojnih prepreka što potvrđuju kakav je uticaj dotični imao. Glavaš se ne libi da i sam javno obeležava i vređa svedoke koji govore protiv njega i time vrši nedopustiv pritisak na njih, pa je tako danas izvređao bivšu dopisnicu "Politike" iz Osijeka Snežanu Berić koja je juče u beogradskom Specijalnom sudu za ratne zločine dala iskaz hrvatskom istražnom sudiji iz Zagreba Zdenku Posavcu i istražnom sudiji tog suda Miroslavu Alimpiću.
Komentarišući njenu izjavu kako je Glavaš u Osijeku tada bio "gospodar života i smrti", da je takvih "Glavaša bilo u svim mestima u Hrvatskoj", ali da je komandni lanac vodio do političkog vrha u Zagrebu, zatim da je "Slavonija bila Šeksova odgovornost", Glavaš je zagrebačkom elektronskom portalu "Indeks" danas izjavio kako je time "ta četnikuša pokazala šta misli o hrvatskoj državi", i da sve te tvrdnje o njemu "može okačiti mačku o rep". Snežana Berić je opisala kako su ona i njeni roditelji maltretirani i tučeni u Sekretarijatu za narodnu odbranu u Osijeku, čiji je šef bio Glavaš, koji ju je i lično ošamario. Pod pretnjom smrću morali su zatim da napuste Osijek.
Glavaš danas takođe tvrdi kako je nadležnim organima Srbije podneo zahtev da mu se odgovori da li je pod istragom i da li mu preti hapšenje, jer je navodno nameravao da prisustvuje iskazu Snežane Berić. Tvrdi da mu nije odgovoreno, a u Srbiju nije išao i zato što "ne priznaje srpski sud".
R. Arsenić
--------------------------------------------------------------------------
Svedočenje Snežane Berić koja je umakla iz Glavaševih ruku (1)
Kriv za stotine nestalih Srba
Branimir Glavaš, kako kaže za "Politiku" jedan od malobrojnih direktnih svedoka njegovih zločina, predratni dopisnik našeg lista iz Osijeka Snežana Berić, "nije za sve kriv, ali ni samo za dva ubistva". Pa, ipak, ono za šta je osumnjičen je sramotno malo, kaže Berićeva. Sumnju da će čovek koji je, ona veruje, naredio da je muče i ubiju, ostati nekažnjen, Berićeva potkrepljuje podatkom da je slučaj morao biti izmešten iz Osijeka u Zagreb, jer je Glavašev uticaj u Osijeku i danas veliki.
Na osnovu saznanja do kojih je došla kao novinar, Berićeva tvrdi da je Glavaš odgovoran za nestanak stotine Srba i organizovanje progona koji je počeo mnogo pre oružanih sukoba na tim prostorima. Ona kaže da postoje svedoci koji su videli i čuli kako Glavaš organizuje zasedu u selu Tenja, u kojoj je ubijen šef Policijske uprave Osijek Josip Rajhl Kir. Direktan izvršilac ubistva je Antun Gudelj, koji je zbog ovog zločina 1994. godine osuđen na 20 godina zatvora. Gudelj (koga je hrvatsko pravosuđe u međuvremenu amnestiralo, i to po Zakonu o amnestiji Srba koji su učestvovali u oružanoj pobuni protiv Republike Hrvatske, a potom zbog pritiska međunarodne zajednice istu odluku ukinulo) doskora je bio na slobodi, a tek nedavno je uhapšen u Australiji i čeka se njegovo izručenje Hrvatskoj.
– Rajhl Kir je bio divan čovek. Često mi je govorio da će biti "krvi do kolena" ako HDZ preuzme vlast. Glavu je izgubio jer je pokušavao da smiri sukobe i zaustavi napade na Srbe. To je čovek koji je išao u sela u kojima su ubijani Srbi, pokušavao da uspostavi kontakt sa prestrašenim ljudima, i to mu nije oprošteno – priča Berićeva.
Rajhl Kir je, kako priča Berićeva, išao u Borovo Selo, kada su Srbi podigli barikade da se odbrane od napada i davao im garancije za bezbednost. Međutim, Rajhl Kir nije imao kontrolu nad kasnijim događajima, ni nad onim što će se zbiti posle ubistva 17-godišnjeg Srbina u selu Sotin, u maju 1991. godine. Hrvatske snage, priseća se Berićeva, posle ovog događaja upadaju u Borovo Selo, gde neočekivano nailaze na jak otpor. Srbi potiskuju mupovce, ovi beže u seosku ambulantu u kojoj zatiču dvanaestoro dece, žena i muškaraca koje uzimaju za taoce. Dolazi do puškaranja, gine desetak pripadnika MUP-a, a jedan od njih, tvrdi Berićeva, stavlja bombu na stomak jedne devojčice i preti da će je razneti ako mu priđu. Potom dolazi armija, razdvaja sukobljene strane, nekoliko Srba hapse, odvode ih u Zagreb, a odmah zatim kreće neverovatna propaganda. U javnost dospevaju montirane fotografije leševa i lažna svedočenja mupovaca koja stvaraju, tvrdi Berićeva, potpuni haos i produbljuju neprijateljstva.
– Kir je posle toga bio izgubljen. Napadi na srpska sela se pojačavaju, on pokušava da smiri situaciju, zbog čega ubrzo kreću priče protiv njega i pretnje da će ga ubiti. Trebalo je da se vidimo tog 1. jula 1991. godine, kada je ubijen. Tog dana išao je u Tenju, u srpski deo sela, na pregovore. Iznenada mu je stigao poziv da dođe u hrvatski deo Tenje i on odlazi pravo u zasedu. Sa njim je kolima koja su izrešetana kada je ušao u hrvatski deo sela bilo još troje ljudi, a preživeo je samo Mirko Tubić, koga su, ranjenog, još i šutirali tu, na ulici. Postoji svedok, žena ispred čije kuće su ubili Kira, koja je videla kako Glavaš raspoređuje ljude da čekaju Kira. Međutim, niko neće da svedoči, iako svedoka ima dosta – tvrdi Berićeva.
Glavaša, međutim, niko ne optužuje za ubistvo Kira, Gudelj potom odlazi za Australiju, a javnosti se servira neistinita priča da je Kira Gudelj ubio u nervnom rastrojstvu jer je čuo da su mu u srpskom delu Tenje ubijeni otac i majka.
– Kirova žena je optuživala Glavaša za ubistvo muža, zbog čega su joj stalno pretili. Inače, progon Srba počeo je mnogo pre prvih oružanih sukoba. Ja sam svedočila i o tome. Počela su otpuštanja i maltretiranja Srba na radnom mestu, a potom i privođenja, mučenja i ubistva. Posle ubistva Kira kreću hapšenja, upadi u stanove, a mnogi Srbi su zakivali vrata ne bi li se zaštitili od upada policije. Jednu takvu akciju, napad na stan dvoje Srba, Ljubice i Živka Peulića, koji su živeli kod gradskog stadiona, 11. jula 1991. godine, prenosila je i televizija. Živka ubijaju, a Ljubicu zarobljavaju. Posle se pričalo da je i ona ubijena, što nije bilo istina. U decembru je razmenjena – priča Berićeva.
Dragana Matović
--------------------------------------------------------------------------
Boje se odlaska u Zagreb
Jedino četvoro Srba koji su imali hrabrosti da svedoče u istrazi protiv bivšeg komandanta odbrane Osijeka Branimira Glavaša, osumnjičenog za ratne zločine nad srpskim civilima 1991. i 1992. godine, pre dva dana, 4. oktobra dali su iskaz pred sudom za ratne zločine u Beogradu. Ispitivanje Snežane Berić, bivše dopisnice "Politike", njenog brata i roditelja, koji tvrde da je Glavaš naredio da oni budu mučeni 6. septembra 1991. godine u Osijeku, nije obavljeno u Zagrebu, kako je planirano, jer svedoci nisu verovali da im minimalno obezbeđenje koje im je ponuđeno tokom planiranog dvodnevnog boravka u glavnom gradu Hrvatske, garantuje sigurnost. Time što su Snežana Berić i njena porodica saslušani u Beogradu sprečeno je da od svedočenja odustane i ovo preostalo četvoro svedoka Srba, kako su do sada već učinila tri svedoka srpske nacionalnosti, strahujući za svoj život.
Svedočenje Snežane Berić, uz svedočenje ključnog, sada zaštićenog, svedoka Krunoslava Fehira, koji se takođe tereti za zločine nad srpskim civilima u Osijeku, bilo je jedno od presudnih za ukidanje imuniteta saborskom zastupniku Branimiru Glavašu što je omogućilo i pokretanje istrage. Fehir je, naime, priznao da je po Glavaševom naređenju mučio jednog zarobljenog civila i pucao u njega. Glavaš je, osim za mučenje Snežane Berić, osumnjičen i da je naredio mučenje i ubistvo još dvojice srpskih civila Čedomira Vučkovića i Đorđa Petkovića.
Iako je u Zagrebu u predistrazi svedočilo na desetine svedoka, mnogi od njih su se već povukli, a neki, kao Drago Hedl, hrvatski novinar "Feral tribjuna", koji godinama unazad piše o zločinima nad srpskim civilima u Hrvatskoj, najavljuju da će odustati od svedočenja. To bi verovatno otežalo istragu pokrenutu u julu ove godine protiv čoveka koji je poslednju deceniju i po bio u samom vrhu državnih i vojnih struktura Hrvatske. Isto onoliko koliko za Glavaša mogu biti pogubna svedočenja pripadnika jedinica kojima je komandovao, a koji tvrde da su od njega dobijali naređenja za likvidacije Srba, (Glavaša za umešanost u ubistva direktno tereti, prema pisanju hrvatske štampe, osam svedoka) toliko za hrvatski državni vrh može biti neprijatno ono što Glavaš zna, a što preti da će reći. Jer, jedan od najbližih Tuđmanovih saradnika, blizak saradnik Vladimira Šeksa predsednika Sabora i Ive Sanadera, premijera i predsednika HDZ-a (sve do razlaza pre nešto više od godinu dana kada je izbačen iz te stranke) svojim bivšim prijateljima pripretio je "da neće tonuti sam".
Najneprijatniji slučaj za Državno tužilaštvo, kako u Hrvatskoj ocenjuju istragu protiv Glavaša, međutim, i po mišljenju onih koji Glavaša veličaju, ali i njegovih žrtava, neće ni izbliza razotkriti događaje za koje ga sumnjiče. Glavaševi prijatelji i pristalice pokretanja istrage ocenjuju kao politički progon neposlušnika koga su Šeks i Sanader "pustili niz vodu" i koji je u situaciji da odgovara sam za ono što je, u najmanju ruku, morao znati i njegov bivši prijatelj i nadređeni Šeks. Glavaševe žrtve, među njima i Snežana Berić, međutim, smatraju da je sramota što čoveka odgovornog za progon, nestanak i ubistvo stotine Srba, terete samo za dva ubistva i za to da je znao ili je mogao znati za zločine nad Srbima, a nije ih sprečio. Glavaš je, tvrdi svedok Snežana Berić, kriv za nestanak stotine Srba.
[objavljeno: 06.10.2006.]
