Izvor: Blic, 26.Jan.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne plašim se pretećih pisama
Ne plašim se pretećih pisama i ona neće uticati na moju odlučnost da posao koji sam započeo privedem kraju. Ali, pretnje treba ozbiljno shvatiti i valja preduzeti sve da se one ne ostvare - kaže u razgovoru za „Blic nedelje" srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Sadržina poslednjeg pisma koje je stiglo iz Čikaga nije bezazlena i sigurno niste bili ravnodušni kada ste pročitali da vas nazivaju srpskim izdajnikom i da vam prete metkom u čelo? >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Kada sam došao na ovu funkciju bio sam svestan da radim izuzetno delikatan i složen posao i da će biti neprijatnosti. Poslednje pismo doživljavam kao neprijatnost. Ovo nije prva pretnja koja mi je upućena od kada rukovodim Tužila tvom za ratne zločine Srbije. Poruke slične sadržine upućuvane su i mojim saradnicima.
Koliko je poznato, u Tužilaštvu vodite i posebnu evidenciju o takvim porukama?
- Od marta 2004. godine evidentirali smo 17 slučajeva slične prirode. Imao sam više neposrednih komunikacija s „patriotama" na javnim mestima, zvonili su mi na interfon, primetio sam i neregistrovano vozilo koje stoji neobično dugo tamo gde stanujem. Ipak, poruke koje sam dobio preko telefona su zaista zabrinjavajuće. U jednoj, koja je stigla iz inostranstva, stajalo je: „Stavi ličnu kartu u usta da te lakše identifikuju." U drugoj su poručili: „Kada prolaziš pored manastira, dođi da okaješ svoje grehe." Bilo je i onih drugih „patriota" koji su pisali: „Đubre jedno, Orić je bog, lijep ko slika."
Kako je u ovom slučaju reagovala srpska policija?
- Imao sam razgovor s ljudima iz našeg MUP-a, koji su hitro reagovali. Inače, u stalnoj sam komunikaciji s direktorom srpske policije Miodragom Veljovićem, pošto smo obojica članovi Akcionog tima za lociranje, hapšenje i izručenje haških begunaca. Njega sam i usmeno i pismeno obavestio, kao i direktora BIA Radeta Bulatovića.
Kada ste dobili prvo preteće pismo u akciju se uključio i američki FBI. Da li je američka policija obaveštena i o ovom slučaju?
- Neposredno pre našeg razgovora, kod mene su došli predstavnici Ambasade SAD u Beogradu. Obećali su da će učiniti sve kako bi se utvrdilo ko stoji iza pretećih poruka.
S Tižilaštvom Haškog tribunala ste uspostavili izuzetno dobru saradnju. Kakvi su odnosi posle odlaska Karle del Ponte?
- Komunikacija je izvanredna i taj kontinuitet dobrih odnosa nastavlja glavni istražitelj Haškog tribunala u Beogradu Patrik Lopez Terez.
Očekujete li skori susret s novim glavnim tužiocem u Hagu?
- Gospodin Serž Bramarec bi trebalo da dođe u Beograd polovinom februara. Unapred je najavio da će biti manje razgovora o političkim, a više o stručnim pitanjima. Planirano je da do kraja ove godine Haški tribunal završi sva prvostepena suđenja i izvestan broj predmeta koji još nisu stigli pred sud trebalo bi da bude ustupljen nacionalnim pravosuđima iz regiona. To znači da će ovde doći izvestan broj veoma delikatnih predmeta, ali za sada ne mogu da kažem koji će to biti.
Da li će nacionalnim sudovima i tužilaštvima, posle zatvaranja Haškog tribunala, sa predmetima stići i ogromna arhiva koja prikupljana u poslednjih petnaestak godina?
- Stav srpskog tužilaštva je da arhiva ostane u Hagu, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe. To je zaista ogromna dokumentacija i njoj se nalaze izuzetno značajni i važni dokazi - od izjava svedoka do snimaka ratnih zločina koji su počinjeni na teritoriji bivše SFRJ.
U toj arhivi se nalaze i dokumenta koje je SR Jugoslavija dostavila Hagu s oznakom „državna tajna". Šta će biti s njima?
- Naš stav je da se originalna dokumenta vrate našoj zemlji, a da pristup fotokopijama bude izuzetno selektivan.
Neki smatraju da se posle oslobađajuće presude Albancu Sinanu Morini, optuženom za ratni zločin na Kosovu, Tužilaštvo našlo u neprijatnoj situaciji?
- Ne mislim da smo u bilo kakvoj neprijatnoj situaciji. Za mene je to dokaz visoke profesionalnosti srpskih pravosudnih organa koji procesuiraju ratne zločine. Smatram da ćemo žalbom koju smo uložili na oslobađajuću presudu dokazati da je optuženi izvršio krivično delo za koje je optužen.
Postupak za zločin na Ovčari koji se vodi u Beogradu prilično dugo traje. Kada očekujete da se završi?
- To je veliko i veoma komplikovano suđenje i mislim da će ubrzo biti okončano.
Koliko vam je presuda koju je Haški tribunal izrekao Mrkšiću, Šljivančaninu i Radiću olakšala posao na ovom slučaju?
- Ja mislim da su dokazi koje je prezentiralo naše tužilaštvo i utvrđeno činjenično stanje na prvom suđenju u Beogradu o onome šta se dogodilo na Ovčari i te kako pomogli Haškom tribunalu u slučaju „vukovarske trojke". Ako uzmete obrazloženje koje je veće Haškog tribunala dalo za oslobađajuću presudu Radiću, videćete da je u njemu bukvalno prepisano ono što smo rekli u završnoj reči na prvom suđenju.
Kada je reč o ulozi i položaju Tužilaštva za ratne zločine, čuje se da niste zadovoljni Nacrtom zakona o javnom tužilaštvu koje su zajednički uradili predstavnici Republičkog tužilaštva i Udruženja tužilaca Srbije?
- To je tačno. Pre nekoliko godina smo se izborili za izmenu zakona, koja nam dozvoljava da mi, a ne ljudi iz Republičkog tužilaštva, pred Vrhovnim sudom zastupamo predmete koje smo zastupali i pred prvostepenim sudom. Ove odredbe u Nacrtu novog zakona o javnom tužilaštvu nema. Profesionalno gledano, nemoguće je da zamenici u Republičkom tužilaštvu mogu za tako kratko vreme da uđu u suštinu kada su u pitanju tako izuzetno složeni predmeti. Takođe smatram da i Specijalno tužilaštvo treba da zastupe svoje predmete pred Vrhovnim sudom. Da li je realno da u kratkom roku neko u potpunosti upozna slučajeve kao što su, na primer, ubistvo premijera ili „Ovčara".
Šta vas je posebno motivisalo za takav stav?
- Slučaj „Severin". Kada je ovaj predmet razmatran na sednici Vrhovnog suda, tamo se niko iz Republičkog tužilaštva nije pojavio. Samo su poslali svoj pismeni stav da žalbe branioca treba da se odbiju i prvostepena presuda potvrdi. Zar uloga zastupnika javne tužbe sme da se svede samo na to.
„Inspiracija" kriminalcima
Preteće poruke vam ne stižu samo preko telefona i anonimnih pisama?
- Neprijatne i uvredljive poruke upućivane su nam i sa skupštinske govornice s namerom da nas ometaju u našem radu. Pretnjama i diskvalifikacijama bili su izloženi i mnogi moji zamenici, kao i neke sudije i predsednici sudova. Neki poslanici se nisu ustezali ni da iznose neistine na račun naših porodica. A upravo od najviših državnih organa očekujem podršku institucijama ove zemlje, a ne poziv na linč i nepoštovanje nezavisnosti pravosuđa. Takvo ponašanje i stimuliše kriminalce da nam šalju pisma slična ovom koje stiglo iz Čikaga.
