Izvor: Politika, 17.Dec.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navike slične, izgovori bolji
Dve godine (ne)poštovanja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja
„Micubišijem” uleteo u školsko dvorište, poginuli pešaci pretrčavajući ulicu, motociklista podleteo pod kamion... svakodnevno nas zapljuskuju vesti o saobraćajnim nesrećama.
Dačić je na svečanom proglašenju najboljih automobilista Srbije u 2011. godini poručio šampionima da „voze brzo samo na sportskim stazama”, podsetivši na veliki broj saobraćajnim nesreća.
„U Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godišnje između 600 i 800 ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama. To znači da smo u poslednjih 20 godina izgubili jedan gradić od 15.000 stanovnika”, rekao je ministar Ivica Dačić, kada se navršilo dve godine otkako je na snagu stupio Zakon o bezbednosti saobraćaja.
Dočekan u decembru 2009. godine u javnosti kao prilično rigorozan, ali neophodan, tvrdilo se da će Zakon uvesti red na putevima Srbije i učiniti vozače odgovornijim. Koliko se vozači zaista pridržavaju pomenutog zakona i da li se nešto promenilo nabolje?
Internet portal Polovniautomobili.com uradio je istraživanje u kojem je za sedam dana učestvovalo 11.817 osoba. Cilj je bio da se sazna koliko su često pravljeni saobraćajni prekršaji u proteklih godinu dana, koliki procenat građana su policajci zaustavljali zbog saobraćajnog prekršaja, koji su to najčešći prekršaji koji se čine, da li se od uvođenja više poštuju propisi, kolika je visina najčešće plaćanih kazni i kojim izgovorima se vozači služe kako bi ih izbegli.
Istraživanjem je utvrđeno da je skoro dve trećine vozača u prethodnih godinu dana počinilo bar neki saobraćajni prekršaj (bez obzira na to da li ih je policija zaustavila zbog toga ili nije) a svaki treći je rekao da ga je policija zaustavila zbog počinjenog prekršaja.
Da je korisno pridržavati se saobraćajnih propisa pokazuje i sledeći podatak. Naime, svega pet odsto vozača zaustavila je saobraćajna policija iako nisu počinili nikakav prekršaj. Bez ikakvog povoda nikada nije zaustavljeno 95 procenata anketiranih.
Kada je reč o prekršajima koji se najčešće čine, 30 procenata vozača prekoračilo je dozvoljenu brzinu (što je najčešći prekršaj) četiri i više puta u toku godine, dok je njih 27 odsto to učinilo najviše tri puta.
Polovina ispitanika (51 odsto) u poslednjih godinu dana bar jednom je koristila mobilni telefon u vožnji a svaki četvrti je uradio to češće od četiri puta. Ostali prekršaji koji se najčešće čine su nevezivanje pojasa, nepropisno parkiranje, preticanje preko pune linije, vožnja tehnički neispravnog vozila...
Prekršaji koji se najređe čine ali imaju najteže posledice kada do njih dođe jesu vožnja pod dejstvom alkohola i prolazak kroz crveno svetlo. Tako je 90 odsto ispitanih vozača izjavilo da u poslednjih godinu dana nisu vozili automobil s više alkohola u krvi od dozvoljenog zakonom, šest odsto njih učinilo je to jednom do tri puta, a četiri odsto vozača činilo je to više od četiri puta.
U poslednjih godinu dana 89 procenata vozača nijednom nije prošlo kroz crveno svetlo (ovde se ne računaju momenti prolaska kroz raskrsnicu kada svetlo na semaforu prelazi iz žutog u crveno, već direktno crveno svetlo). Oko devet odsto vozača kroz crveno je prošlo jednom do tri puta, a dva odsto njih učinilo je to više od četiri puta.
Da li su se promenile navike vozača otkako je pre dve godine stupio na snagu Zakon o saobraćaju?
Najveći procenat ispitanika tvrdi da vozi isto kao i pre donošenja Zakona (oko 57 odsto), ali oko 38 procenata je izjavilo da ređe prave prekršaje.
Saobraćajne kamere utiču na to da vozači voze pažljivije pa tako, ako znaju za njihovo postojanje, to čini 63 odsto ispitanih. Oko 31 procenat ređe obraća pažnju na kamere, a oko šest odsto ne može da proceni da li u tim trenucima vozi pažljivije.
Prosečan iznos kazne koji se plaća na našim drumovima u poslednjih godinu dana iznosi 5.000 dinara i njega je platilo oko 65 odsto anketiranih koji su načinili prekršaj.
Isti procenat ispitanika kaže da su platili neku kaznu u proteklih godinu dana, a prosečan iznos kazne koju su platili bio je do 5.000 dinara. Sledeća „najčešća” visina kazne je od 3.000 do 5.000 dinara (45 odsto), a oko 11 procenata vozača platilo je kaznu iznad 10.000 dinara.
Svaki treći ispitani smatra da mu se desilo da je platio kaznu za prekršaj koju nije počinio i za koju nije bio kriv. Posle plaćene kazne, 36 odsto anketiranih je promenilo svoje ponašanje i voze pažljivije, dok više od polovine vozi isto kao i pre plaćanja kazne.
Kako bi izbegli plaćanje kazne nakon što ih zaustavi saobraćajna policija, vozači se najčešće žale na svoju lošu materijalnu situaciju (u oko 44 odsto slučajeva), kažu da nekud žure (33 odsto), žale se na svoje probleme (u 21 odsto slučajeva). Od ostalih izgovora, izdvajaju su se sledeći, pojedini i duhoviti odgovori:
– izvinjavam se, priznajem grešku, kajem se,
– pozovem se na poznanike i rođake u policiji,
– kažem da sam lekar, vojno lice ili da smo kolege,
– zvao me je šef i morao sam da se javim na mobilni,
– davi me pojas.
Izgovori su ponekad istiniti, ali u skoro 58 odsto slučajeva vozači su priznali da izmišljaju izgovore. Istraživanjem je utvrđeno i da troje od četvoro njih zbog toga ne oseća grižu savesti.
Kada se podaci o počinjenim prekršajima uporede s polnom strukturom, vidi se da žene ređe prave prekršaje. Međutim, one godišnje, u proseku, prelaze manje kilometara od muškaraca pa je i to razlog zbog kojeg ih saobraćajna policija ređe zaustavlja.
Crna statistika
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, na srpskim putevima je u prvih devet meseci 2011. godine u saobraćaju poginulo 516 osoba što je za 10,7 odsto više nego u istom periodu prošle godine kada je stradalo 466 učesnika.
Pre donošenja novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima krajem 2009, u Srbiji je svake godine u saobraćaju stradalo više od 900 ljudi.
Ozren Milanović
objavljeno: 18.12.2011.
.jpg)
