Izvor: Blic, 17.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Nasilno terao nesrpske civile'
'Nasilno terao nesrpske civile'
BEOGRAD - Vojislava Šešelja, predsednika SRS, Haško tužilaštvo je optužilo za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Tužilaštvo tribunala tvrdi da je Šešelj odgovoran za ove zločine tako što ih je planirao, naredio, podsticao i učinio ili je učestvovao u njihovim planiranju, pripremi i izvršenju. Tužilaštvo u optužnici navodi da nema nameru da dokazuje da je Šešelj lično činio zločine, već da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je učestvovao u zajedničkom kriminalnom poduhvatu. Cilj ovog poduhvata, prema optužnici, bio je nasilno preseljenje Hrvata, Muslimana i drugih nesrpskih nacionalnosti sa jedne trećine Hrvatske, velikog dela BiH i delova Vojvodine.
Opšte optužbe
Prema Tužilaštvu, Šešelj je učestvovao u regrutovanju, formiranju, finansiranju, snabdevanju srpskih doborovoljaca poznatih kao 'četnici' ili 'šešeljevci'. Šešelj je, kako se navodi, držao vatrene govore u medijima, na javnim skupovima i tokom posete jedinicama koji su podsticali na ratne zločine i stvaranje 'Velike Srbije' putem nasilja i propagande. U javnim govorima, tvrdi se u optužnici, pozivao je na proterivanje hrvatskih civila iz Vojvodine. Tužilaštvo smatra da je učestvovao u planiranju i pripremama za preuzimanje sela u SAO Krajini, kao i Bosanskog Šamca i Zvornika u BiH. Hrvatska
'Šešeljevci' su, od avgusta 1991. godine, kontrolisali mesto Vočin u tadašnjoj SAO Zapadna Slavonija, a Šešelj ih je, kako se navodi, u novembru iste godine, posetio i održao govor. Podstaknuti negovim govorom, piše u optužnici, dobrovoljci su posle toga počeli da pale kuće i ubijaju hrvatske civile u selima Vočin, Hum, Bokane i Krašković. To je trajalo do 13. decembra 1991. godine, a ubijena su 43 civila. Po zauzimanju Vukovara u novembru 1991. godine, Šešelj je, tvrdi tužilac, posetio ovaj grad i javno objavio da 'nijedan ustaša ne sme živ napustiti Vukovar' i tako postakao ubijanje Hrvata. Oko 20. novembra srpske vojne snage su, prema optužnici, najpre mučile i tukle, a zatim streljale 255 osoba nesrpske nacionalnosti. BiH
Šešelj je, piše u optužnici, u martu 1992. godine, održao govor u Malom Zvorniku i rekao: 'Draga četnička braćo, posebno vi preko Drine, vi ste najhrabriji. Očistićemo Bosnu od nevernika i pokazati im put ka istoku, gde pripadaju'. Na taj način, tvrdi tužilac, Šešelj je podstakao progon nesrpskog stanovništva iz Zvornika. U aprilu 1992. godine, piše tužilac, 'šešeljevci' i 'Arkanovi tigrovi' napali su i preuzeli Zvornik i okolna sela i pritom tukli, mučili i ubili mnogo civila. 'Šešeljevci' su na 'Ekonomiji', piše u optužnici, na smrt pretukli Nesiba Dautovića. Srpske snage, navodi se dalje, ubile su dve osobe u zgradi 'Novi izvor', zatim između prvog i petog juna 1992. godine ubijeno je 150 Muslimana u školi u Karakaju, a od 7. do 9. juna usmrćeno je 150 zarobljenika u lokalnoj klanici. U Čelopeku, tvrdi tužilac, ubijeno je više od 40 osoba. U Bosanskom Šamcu i okolini 'šešeljevci' su preuzeli kontrolu u aprilu 1992. godine. Stotine civila su, kaže se u optužnici, prebijane i mučene u stanici policije, teritorijalne odbrane, osnovnim i srednjim školama i skladištima, a neki od njih su i preminuli. Dvojica vođa 'šešeljevaca', prema optužnici, 7. maja 1992. godine ubila su 18 ljudi u skladištu u Crkvinama.
Vojvodina
Šešelj se, objašnjava tužilac, u maju 1992. godine, sreo sa predstavnicima svoje stranke u Vojvodini i uputio ih da plaše smrću osobe nesrpske nacionalnosti ukoliko ne napuste tu oblast. U selu Hrtkovci, kako se navodi, Šešelj je 6. maja iste godine održao govor u kojem je pozvao na proterivanje Hrvata i pročitao listu pojedinaca koji treba da idu u Hrvatsku. Posle tog govora počelo je etničko čišćenje u Hrtkovcima, a tokom sledeća tri meseca Srbi su uznemiravali, pretili smrću i ponižavali nesrpsko stanovništvo prisiljavajući ga da napusti oblast. Kuće Hrvata zauzele su srpske porodice proterane iz drugih delova bivše Jugoslavije. Z.D.
