Izvor: Politika, 14.Jul.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše prepelice u italijanskoj palenti
Vrednost ilegalne trgovine zaštićenim životinjskim vrstama na svetskom nivou – devetnaest milijardi dolara
Ukupan godišnji obrt u svetskoj legalnoj i ilegalnoj trgovini zaštićenim divljim vrstama procenjuje se na više od 159 milijardi američkih dolara. Prema podacima Evropskog parlamenta godišnja vrednost ilegalne trgovine zaštićenim vrstama na svetskom nivou iznosi oko 19 milijardi dolara. Međukriminalnim aktivnostima svrstana je među najprofitabilnije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Srbija je u tom lancu šverca i dalje mesto porekla, tranzita i krajnjeg odredišta krijumčarenih životinja. Srećom, ove godine nije bilo većih zaplena zaštićenih životinjskih vrsta, a od januara do sada MUP-u su podnete tri krivične prijave protiv osoba koje su pokušale da preko granice ilegalno prenesu neke od zaštićenih vrsta, kaže Boris Dimitrijević, inspektor za prekogranični kriminal.
Osim na graničnim i ilegalnim prelazima, ove vrste u ilegalnom posedu nađene su na četiri lokacije – u Kikindi i Sremskoj Mitrovici. Među zaplenjenim životinjama bile su se sove, vetruške, srndaći, češljugari...
Od 2011. do 2014. godine po evidenciji granične policije za pokušaj šverca zaštićenim vrstama podneto je 14 krivičnih prijava.
– Papagaji – ara i amazonci, pronađene su kod osoba koji su bez CITES (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune) dozvola pokušale da ih prokrijumčare preko granice. Ove životinje su oduzete i zbrinute – kaže Pavle Jovanović, rukovodilac Grupe za sprovođenje CITES konvencije u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Najčešće vrste kojima se u našoj zemlji i preko nje nelegalno trguje jesu barske i kopnene kornjače, ptice i gmizavci.
– Kod nas se ilegalno sakupljaju ove kornjače koje su strogo zaštićena vrsta. U pojedinim delovima Evrope one su ugrožena vrsta pa se iz naše zemlje krijumčare na evropsko tržište, i to u količinama od nekoliko hiljada primeraka. Prošle godine u junu mađarska granična policija zaustavila je pokušaj krijumčarenja oko 1.000 primeraka šumskih kornjača. U dva navrata kod Preševa pre tri godine u džakovima za pesak otkrivene su kornjače, a samo u jednom bilo je 1.327 jedinki – objašnjava Jovanović.
Vrednost zaštićenih krijumčarenih životinja zavisi od više faktora – da li je iz divljine ili zatočeništva, da li je ženka ili mužjak, polno zrela ili ne, koliko je retka vrsta, koliko je tražena na tržištu... U ovom lancu šverca uglavnom najmanje novca dobijaju oni koji primerak nađu. Njihov „profit” je oko nekoliko evrocenti po „komadu”, dok kod konačnog kupca može da dostigne i nekoliko hiljada evra.
Među najunosnijim delovima razvijene mreže trgovine zaštićenim vrstama jeste šverc ptica. Koliko se tačno živih i mrtvih ptica proda ilegalnim kanalima nije poznato, ali ornitolozi smatraju da njihov broj umnogome premašuje legalnu prodaju.
Kod nas se najčešće love prepelice i grlice i do pre nekoliko godina glavni švercerski kanali su iz Srbije išli preko Mađarske i Hrvatske.
– Situacija se promenila, jer su u ove dve susedne države nadležne službe postale mnogo efikasnije, pa se sada ilegalna trgovina obavlja preko Makedonije i Crne Gore, naročito preko luke Bar – kaže Dragan Simić, iz Lige za ornitološku akciju.
Ulovljene ptice iz Srbije najčešće završe na trpezama širom Italije, gde porcije dostižu cenu i do 200 evra.
– Osim prepelice i golubova u Italiji se u ishrani koriste i ptice pevačice, poput ševe. Jedan od specijaliteta jeste kačamak (palenta) sa ševom – napominje Simić.
U Evropi se zakoni koji štite ptice u velikoj meri poštuju, pa je krivolov iz tih zemalja „proteran” u zemlje Balkana. Ptice iz država gde su zaštićene „dolaze” u naše krajeve i tu se uništavaju besomučno, tvrde stručnjaci. Love ih pomoću zabranjenih sredstava kao što je elektronska vabilica. Na njihov zvuk ptice sleću u jatima pa lovac može da odstreli i po 100 jedinki.
– Grlice, koje se gnezde i kod nas, pretrpele se u poslednjih deset godina velike gubitke. Iz gnezdeće populacije nestalo je 30 odsto ptica. U Evropi je u poslednjih 15 godina gnezdeća populacija gugutki izgubila 40 odsto ptica. Zbog toga se grlica od ovog proleća našla i na Evropskoj crvenoj listi zaštićenih ptica kao jedna od tri najugroženije vrste u Evropi – napominje Simić.
------------------------------------------------------------
Štek u donjem vešu ili džepu
Žive primerke ptica šverceri preko granice prenose tako što ih drže u tami kako se ne bi oglašavale, a upakuju ih u foliju ili čarape da ne pomeraju krila. Obično ih smeštaju u dupla dna vozila, a bilo je slučajeva da pojedinačne primerke skrivaju u donjem vešu ili džepovima. Devet od deset krijumčarenih primeraka ne preživi put iz divljine do krajnjeg kupca.
------------------------------------------------------------
Rog nosoroga skuplji od kokaina i zlata
Evropski parlament je prošle godine izglasao rezoluciju kojom je pozvao na strože kazne za zločine koji se sprovode nad zaštićenim vrstama. Povod za ovu reakciju bilo je nekontrolisano krijumčarenje slonovače i rogova nosoroga.
Krijumčari divljih životinja koriste već uhodane puteve kojim se ilegalno prebacuju droga, oružje i ljudi, pa se tako dešava da rog nosoroga od Afrike, preko Evrope do Vijetnama „pređe put” u roku od 48 sati.
Kako je navedeno u izveštaju uz rezoluciju, rog nosoroga je skuplji od kokaina i zlata, lako ga je prokrijumčariti, rizik od otkrivanja je veoma nizak, dok su kazne za počinioce nesrazmerno blage.
