Izvor: Blic, 05.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narkomane niko ne leči
Narkomane niko ne leči
KRUŠEVAC - Više od devedeset odsto maloletnih delinkvenata smeštenih u Vaspitno-popravnom domu su imali iskustvo sa drogom ili su već registovani narkomani, o čijem lečenju niko ne brine. U našoj zemlji ne postoji bolnica gde bi oni bili lečeni pre nego što se, po nalogu sudije, upute na izdržavanje vaspitne mere, kaže za 'Blic' upravnik kruševačkog VPD Stevan Aksentijević.
Odvikavanje od droge, prema rečima Aksentijevića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moguće je samo u beogradskom Okružnom zatvoru, gde, sticajem okolnosti, maloletnici ne mogu da dođu do narkotika. To je odvikavanje koje se u žargonu naziva 'na suvo'.
- Pokušavamo da, u saradnji sa bolnicom CZ-a, pri našoj domskoj zdravstvenoj službi otvorimo odeljenje gde bi se maloletni delinkventi lečili od zavisnosti drogom. 'Lekari bez granica' iz Francuske ponudili su nam pomoć, a podneli smo i zahtev međunarodnoj banci za finansiranje izgradnje takvog zatvorskog objekta. Očekujemo da će novac biti odobren u septembru, na sastanku ministara Saveta Evrope - kaže upravnik Aksentijević, koji je i predsednik Republičkog komiteta za maloletničko pravosuđe u okviru reforme zatvorskog sistema.
- Na izdržavanje mere u dom dolazi sve više dece sa ozbiljnim psihičkim smetnjama. Suicidni su, agresivni, destruktivni, spremni na uništenje i samouništenje. I pet maloletnika u jednoj vaspitnoj grupi je previše, a sada ih je 10 do 15. Nedovoljan je i broj vaspitača, a jedino sredstvo prinude koje mogu da primenjuju su gumeni pendreci. U uspostavljanju reda vaspitači se oslanjaju na autoritet - ukazuje Aksentijević na probleme doma, jedine ovakve ustanove u SCG. On navodi i da je povećan broj samopovređivanja štićenika, i to uglavnom sečenjem i gutanjem metalnih predmeta, zbog čega je za rad sa njima neophodno angažovati veće ekipe stručnjaka i psihijatara.
- Maloletnici iz doma trenutno su upućeni na samo jednog neuropsihijatra koji nije naš stalni radnik. To su deca koja uglavnom potiču iz rasturenih porodica, razvedenih brakova, a često se dešava i da po izdržanoj meri maloletnik nema gde da ode. Niko ga ne želi. Većina naših štićenika su iz siromašnih porodica. Osuđeni su zbog krađa i razbojništva koja su počinili da bi došli do novca za lične potrebe - kaže Aksentijević. On objašnjava i da je u domu više dece iz grada, a manje iz seoske sredine.
- Beograđana je uvek bilo najviše. I sada čine trećinu, ali je zato znatno povećan broj maloletnih delinkvenata iz kruševačke opštine. Kruševljana je čak 15 odsto i nikada do sada ih nije bilo toliko. To su i dve osnovne grupacije u domu: Beograđani i Kruševljani, koji se nazivaju Zemuncima jer je nekada u ovoj grupi bilo maloletnika iz Zemuna - kaže Aksentijević.
U Vaspitno-popravnom domu postoji i žensko odeljenje, ali je broj štićenica mali.
- Oko osam odsto štićenika je u ženskom odeljenju, ali i pored toga što ih je malo, bio bih najsrećniji kada bismo mogli da ih prebacimo u posebnu ustanovu jer su, uprkos strogim pravilima ponašanja u domu, proteklih godina zabeležene dve trudnoće, a novorođančad je potom smeštena u Zvečansku ulicu - kaže Aksentijević. On navodi i da im veliki problem predstavljaju stariji štićenici koji na odsustvu počine novo krivično delo jer na pravosnažnost presude za zatvorsku kaznu čekaju više meseci, a ponekad i dve godine.
- Ti štićenici pružaju otpor i prema vaspitno-popravnim merama, prema osoblju, a loše utiču i na ostale štićenike - kaže Aksentijević. Nevena Erac
