Izvor: Blic, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narko-dileri slobodno šetaju među đacima
Školska dvorišta u Leskovcu omiljena su mesta uživalaca ali i dilera droge, koji uglavnom uveče, u neosvetljenim delovima koriste i preprodaju narkotike. Slična, alarmantna situacija je i u skoro svim gradovima Srbije.
Poslednji slučaj, kada je u po bela dana, prošle nedelje narkoman iglom kojom je prethodno sebi ušpricao drogu, ubo desetogodišnjeg učenika T.B. u školskom dvorištu leskovačke OŠ „Vožd Karađorđe" ponovo je aktuelizovao problem droge i dilera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << među najmlađom populacijom. I ovog puta pokazalo se da država suštinski nije preduzela adekvatne mere koje bi iskorenile drogu iz škola. I dok roditelji strahuju za bezbednost dece, ceo problem se sveo na prebacivanje odgovornosti između policije i školstva.
U leskovačkoj policiji tvrde da se narkomani i dileri skoro svako veče okupljaju u školskim dvorištima.
- Više puta smo zahtevali od škola da nas obaveštavaju o svim karakterističnim pojavama. Nažalost, saradnja sa školama je veoma loša - kaže Slađan Ristić, načelnik Odeljenja kriminalističke policije u Leskovcu.
Većina dvorišta oko tridesetak osnovnih i srednjih škola u Leskovcu je neosvetljena, a samo u osam škola dežura policajac za vreme nastave. U večernjim časovima i tokom noći, tvrde u policiji, sve škole obilaze policijske patrole. Uprkos tome, nijedna leskovačka škola se ne može pohvaliti da ujutru u njenom dvorištu ne osvane po koji narkomanski špric.
Svetislav Prokopijević, direktor OŠ „Vožd Karođorđe", kaže da su preduzeli sve mere da se dileri odstrane iz dvorišta ali bezuspešno.
- Reflektorima smo osvetlili dvorište, ali ni to nije sprečilo narkomane da se okupljaju u dvorištu, koje je većim delom neograđeno. Nismo dobili školskog policajca, a škola nije u situaciji da plaća obezbeđenje - kaže Prokopijević.
Takav odnos društva prema školama doprineo je i alarmantnom povećanju broja učenika koji uzimaju ili su probali teške droge. Prema letošnjoj anketi Koordinacionog odbora Jablaničkog okruga za prevenciju bolesti zavisnosti, od 1.700 anketiranih učenika, 0,9 odsto osnovaca probalo je esktazi, a njih 0,7 nastavilo da ga koristi. Heroin je probalo 0,5, a tim opijatom redovno se drogira 0,3 osnovaca. U istom procentu ima zavisnika kokaina, LSD, marihuane - 2,8 odsto, a 1,6 odsto osnovaca koristi sedative sa alkoholom. Posle ekstazija (0,7 odsto), heroin i kokain su droge koje srednjoškolci najčeće koriste i to u daleko većem procentu od osnovaca.
Nimalo bolja situacija nije ni u Novom Sadu gde je prema podacima Doma zdravlja, trećina srednjoškolaca probala ekstazi, 42 odsto dece konzumira marihuanu, dok je heroin i kokain probao svaki stoti osnovac.
Droga se u Novom Sadu direktno ne diluje po školskim dvorištima, ali su meta dilera i dalje učenici. Dvorišta škola su u ovom gradu danju bezbedna, jer u većini postoji školski policajac ili obezbeđenje, a škole su ograđene kapijama koje se zaključavaju. Zbog toga su dileri baze pronašli u obližnjim kafićima i kladionica, odakle „kuriri", najčešće učenici najbliže škole, preuzimaju robu.
To potvrđuje i Jovan Vukčević, direktor Srednje mašinske škole.
- Postavili smo 16 kamera, osvetlili dvorište, posekli žbunje, ali smo na ovaj način samo izmestili problem van škole, jer su se dileri, prema rečima roditelja, premestili u okolne zgrade, haustore i lokale - kaže Vukčević.
Izvor „Blica" upućen u prilike na novosadskom tržištu droge kaže da zbog ovakvih mera, dileri više ne rizikuju da uđu u školsko dvorište.
- Posao su poverili učenicima koji su navučeni na drogu i kojima se usluge isplaćuju u narkoticima. Njima se „roba" daje van nastave. Unose je u škole i prodaju na odmoru, poznanicima i drugarima iz razreda. U tri srednje škole je uvek moguće nabaviti drogu, a na lošem glasu su i osnovne na Limanima i Grbavici. U osnovnim školama ne diluju učenici, već u njih „robu" donose srednjoškolci ili bivši đaci - priča naš izvor.
Iako u policiji tvrde da je priliv droge u škole smanjen, iskustva roditelja govore drugačije.
- Svako veče ispred škole stoji grupa mladića. Jedan od njih se motorom vozika oko kvarta i povremeno zastane na ćošku kod vrtića gde ga čeka mušterija. Takva scena ponavlja se na svakih deset minuta - kaže M. J. sa Detelinare.
Ž.I. iz Rumenke kaže da je nedavno prisustvovala sceni kada je lokalni diler ušao u školu, a da ga niko nije zaustavio. Rumenka je inače selo u kojem na nepunih 6.000 stanovnika ima 800 registrovanih narkomana, a nema policijske stanice.
I u Nišu se dileri droge uglavnom okupljaju u blizini obrazovnih ustanova. U gradskom odseku za suzbijanje bolesti zavisnosti kažu da se povremeno dešava i da se u dvorištu pronađe pribor za drogiranje.
- Takve situacije su se dešavale i u školama u centru ali i na periferiji Niša - kaže u Odseku i navode da bi ovaj problem mogao da se reši stalnim prisustvom školskih policajaca. U niškoj policiji, međutim, navode da je postojećom sistematizacijom za obilazak i kontrolu 44 od 52 niške škole zaduženo samo deset policajaca.
Narkoman koji je iglom ubo dečaka policiji poznat po krađama
Protiv Aleksandra Đ. (30), koji je iglom šprica ubo malog T.B., je 2005. i 2006. godine podneto devet krivičnih prijava za teške krađe. On, međutim, nije registrovan među 120 leskovačkih narkomana i dilera.
Aleksandru Đ. ni juče nije uzeta krv na analizu radi utrđivanja eventualnog prisustva neke teže zarazne bolesti, posebno hepatitisa C i HIV virusa, od čega roditelji T.B., Svetlana Bogdanović i Jugoslav Barjamović, najviše strahuju.
U službi mikrobiologije leskovačkog Zavoda za javno zdravlje kažu da su u stanju da iz jednog seruma za nekoliko sati utvrde da li u krvi davaoca postoji hepatitis C, HIV virus, ili neko drugo teže oboljenje. Međutim, u toj službi upozoravaju da krv narkomana mora da bude namanje još dva puta analizirana, budući da period inkubacije traje od 40 dana do dva i više meseca kada je u pitanju HIV virus.
