Izvor: Blic, 31.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naposletku bude: 'Ne znam šta mi bi'
Naposletku bude: 'Ne znam šta mi bi'
BEOGRAD - Ubistvo nikada nece pociniti mentalno retardirane osobe i normalni ljudi, vec psihoticne, neuroticne i poremecene licnosti - iskustvo je domacih sudskih veštaka i psihijatara.Dr Živomir Grujic, stalni sudski veštak, specijalista za neuropsihijatriju i sudsku psihologiju, koji trenutno radi na veštacenju dva slucaja dvostrukog ubistva, kaže za 'Blic' da su ubice uglavnom psihopatski strukturisane, neuroticne i najcešce >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poremecene licnosti.- Posledice tih poremecaja nastaju u detinjstvu i u periodu razvoja, kada ti ljudi nisu imali identifikata (mušku osobu na koju bi se mogli ugledati): oca, ujaka, strica... Kasnije, takve osobe svoje identifikate traže na ulici, gde postoje 'vode' i druge kriminogene figure - kaže dr GrujicUbice su, objasnio je dr Grujic, psihopate u stanju jake razdraženosti, kada dolazi do poremecaja normalnosti i smanjenja uracunljivosti. Cesto takvu neuracunljivost podsticu alkohol i upotreba droga. Tipicno za psihopate je da kod njih suženo deluje svest. Oni znaju šta smeju, a šta ne, a posle se, naravno, kaju i kažu: 'Ne znam šta mi bi.'Komentarišuci profil Dragana Cedica iz Leskovca, koji je za jedno vece ubio sedmoro, dr Grujic kaže da je takva osoba po pravilu nesigurna i nestabilna, i da se zbog toga naoružao. Prema mišljenju Dobrivoja Radovanovica, direktora Insituta za kriminološka i sociološka istraživanja, masakr u Leskovcu je klasican zlocin iz strasti, a uzrok tome je nekoliko vrsta poremecaja. Najpre patološka ljubomora, koja je nažalost u ljudskoj prirodi. Uzrok toj ljubomori mogu biti teška duševna oboljenja trajnog karaktera, kao što su psihoza, kratkotrajno duševno oboljenje, teški afektni poremecaj, poznatiji u narodu kao 'pomracenje svesti', i konacno osveta koja nije motivisana duševnim oboljenjima, vec velikom kolicinom besa i gneva. Radovanovic napominje da se tragedija mogla spreciti, pošto ljudi poput Cedica reaguju na mah i veoma je važno da ne dolaze u dodir sa oružjem. Radovanovic smatra da je policija morala znati da on poseduje automatsko oružje, jer su se mnogi žalili da im Cedic preti ubistvom.- Oduzimanje oružja ne garantuje da tragedije ne bi bilo, ali bi se sigurno smanjila verovatnoca da bi do toga došlo. Takode, manji bi bio broj žrtava - kaže Radovanovic.Dr Ivan Dimitrijevic, direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti 'Dr Laza Lazarevic' u Beogradu, kaže da do ubistava u okviru porodice dolazi usled nagomilavanja afekata.- Kod osoba sa idejama o ubistvu celog života se talože brojni nerešeni problemi. Vrlo su bitni i nedostatak komunikacije sa clanovima porodice, pogotovu o problemima koji ih pritiskaju, kao i stalna izloženost stresnim situacijama, konzumiranje alkohola i droga. Mi nemamo obicaj, kao ljudi u razvijenim zemljama, da odlazimo na razgovore u savetovališta, na porodicne terapije. To se kod nas, nažalost, i dalje smatra nepotrebnim, a može mnogo da pomogne i spreci tragedije koje su kod nas sve ucestalije - istice dr Dimitrijevic.
N. Jankovic - A. Adžic - J. Subotic Sami svoji dželati
Nasuprot licnostima koje su u stanju afekta ekstremno agresivne, postoji i takozvani autoagresivni tip.- Iz revolta i sa ciljem skretanja pažnje, a u nemoci da povrede druge, oni povreduju sebe. Tako se seku po nogama i rukama, gase opuške po koži, gutaju predmete i slicno - kaže dr Živomir Grujic. Bolnica ili - zatvor
Odnos zakona prema masovnim ubicama, slicnim Draganu Cedicu iz Leskovca, objašnjava za 'Blic' dr Živomir Grujic:- Ako se kod ubica utvrdi neuracunljivost, takve osobe se ne upucuju na izdržavanje kazne, vec na psihijatrijsko lecenje i cuvanje u ustanovama zatvorenog tipa, kao što je KPD 'Bolnica' u Bacvanskoj ulici u Beogradu.
