Izvor: Blic, 25.Maj.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najviše zahteva iz Dimitrovgrada
Od maja 2006. kada je donet Zakon o rehabilitaciji Veće Okružnog suda u Pirotu od 55 zahteva iz Okruga rešilo je 24, od čega 21 pozitivno.
Veoma brzo po donošenju Zakona u pirotskom Okružnom sudu je formirano Veće od troje sudija na čijem je čelu Branislav Lukić. Ovo veće razmatra zahteve za rehabilitaciju.
- Kada je Zakon objavljen 2006. u Okružni sud je stiglo 13 zahteva i svi su rešeni. Prošle godine je podnet 31 zahtev, a rešeno je 11, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od početka ove godine primili smo 11 zahteva i još ni jedan nije rešen. Od rešavanih predmeta tri zahteva su odbijena i to: Petra Zaharova i Angela Georgijeva iz Dimitrovgrada i Dimitra Rančeva iz sela Smilovci u dimitrovgradskoj opštini. Ova tri zahteva su odbijena jer je Veće utvrdilo, na osnovu starih predmeta koje smo pronašli u dokumentaciji, da je sudska procedura poštovana i da ne postoji ideološka i politička pozadina - rekao je Lukić.
Lukić dodaje da su se dvojica od trojice odbijenih žalila Vrhovnom sudu, ali su obe žalbe odbijene. U trećem slučaju rok za žalbu još nije istekao. Prema njegovim rečima, u većini slučajeva zahteve podnose naslednici, ali i živi stradalnici.
- Ono što je uočljivo na prvi pogled je da je više od 92 odsto zahteva za rehabilitaciju iz Dimitrovgrada, a ostali iz preostale tri opštine Pirotskog okruga - Pirota, Bele Palanke i Babušnice. Problem kod tih predmeta je što se zahtevi za rehabilitaciju odnose na lica koja su u periodu od 1946 - 1956, bilo na osnovu sudske, bilo na osnovu administrativne odluke, upućivana na izdržavanje kazne strogog zatvora na Goli otok ili u druge kaznione. Praktično se sve to vezuje, jednim delom, za pripadnost sloju društva koji je bio imućniji ili se izjašnjavao za Rezuluciju IB, pa su na osnovu toga osuđivani za krivična dela protiv naroda i države ili zbog neprijateljske propagande ili špijunaže. Iako se u zahtevima pozivaju na sudske odluke, obično ne poseduju presude. Veoma teško pronalazimo spise predmeta koji se traže od arhiva odgovarajućih sudova, arhiva sa teritorije pojedinih okruga ili Vojnog arhiva što utiče na efikasnost u rešavanju tih zahteva - kaže sudija Lukić.
On dodaje da izvestan broj predmata nema nikakvog traga, nema ih u arhivu, a u upisnicama nema traga kada i kome je dat spis predmeta niti gde se sada nalazi.
-Mi onda koristimo druge dokaze kako bi se proverio zahtev za rehabilitaciju - saslušanje stranaka, svedoka, izjave, potvrde - kaže Lukić.
