Izvor: Večernje novosti, 06.Nov.2012, 09:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najviše Bosanaca u srpskim zatvorima

KAZNU u srpskim zatvorima trenutno služi 175 stranih državljana. Među njima je najviše građana Bosne i Hercegovine i Crne gore, ali ima i zatvorenika iz drugih evropskih zemalja poput Austrije, Makedonije, Holandije i Rumunije. Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija najviše stranaca u našoj zemlji robija zbog krivičnih dela vezanih za drogu. Narkotici su iza rešetaka smestili 57 kriminalaca sa stranim pasošem. Drugo mesto po brojnosti zauzimaju „došljaci“ koji su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << iza brave našli zbog razbojništva. Njih je trenutno 18.ILEGALNI IMIGRANTI POSEBNA „fela“ u srpskim zatvorima poslednjih godina su ilegalni imigranti. Državljani uglavnom afričkih i azijskih zemalja koji bez papira pređu granicu a ne zatraže azil upućuju se kod prekršajnog sudije i obično dobijaju kaznu od desetak dana zatvora. Posle toga se vraćaju u zemlju iz koje su prešli u Srbiju. Tokom ove godine 57 osuđenika sa pasošem druge države podnelo je zahtev da ostatak kazne odsluži u svojoj matičnoj državi. Za neke je to pokušaj da olakšaju svoj boravak iza rešetaka zbog boljih uslova u zatvorima u matičnim državama, dok se neki nadaju da će tako robijati kraće jer su za određena dela u njihovim zemljama propisane blaže kazne. Tako je prošle godine jedan Bečlija koji je osuđen na dve godine i tri meseca zbog saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodom tražio transfer u Austriji nadajući se da bi tamo mogao da se „provuče“ sa uslovnom kaznom. - Na osnovu Evropske konvencije o transferu osuđenih lica strani državljanin koga je osudio sud u Srbiji može da podnese zahtev da bude izručen svojoj zemlji - objašnjava advokat Nebojša Perović. - Međutim, da bi naši pravosudni organi pozitivno odgovorili na taj zahtev oni moraju da se uvere da će kazna koju će služiti u svojoj zemlji biti adekvatna za delo koje je osuđenik počinio. U suprotnom bi trebalo da taj zahtev odbiju. Takođe, jedno od ograničenja je da, ukoliko je reč o delu za koje je u matičnoj državi zaprećena smrtna kazna, ona mora da garantuje da osuđenik neće biti pogubljen jer srpsko zakonodavstvo ne poznaje takvu kaznu.

Nastavak na Večernje novosti...