Izvor: Politika, 27.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najteža kazna
Ukoliko utvrdi krivicu, sudsko veće može odmeriti kaznu u rasponu od 30 do 40 godina
Maksimalna kazna za najteža krivična dela, kakvo je ubistvo predsednika vlade, jeste 40 godina zatvora. Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić tražio je u svojoj završnoj reči pred Specijalnim sudom "kaznu po zakonu", ne precizirajući visinu kazne. To je u javnosti izazvalo nedoumice i nagađanja, pa su mnogi zaključili da Prijić nije tražio maksimalnu kaznu za ubistvo Zorana Đinđića.
Tužilac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne podnosi završnu reč javnosti, nego sudu, i to čini profesionalno, navodeći dokaze o krivici, bez nepotrebnih sugestija, jer sud zna šta je "kazna po zakonu". Za krivično delo "ubistva predstavnika najviših državnih organa" zakon propisuje maksimalnu kaznu u rasponu od 30 do 40 godina zatvora, a najmanje deset godina zatvora. U vreme kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića, u martu 2003. godine, bio je na snazi stari Krivični zakon koji je za najteža krivična dela, kao izuzetak, predviđao "fiksnih" 40 godina zatvora kao najtežu kaznu, dok je takozvani "opšti maksimum kazne" bio 15 godina zatvora, tako da se kazna nije mogla odmeravati u rasponu od 15 do 40 godina. Po novom Krivičnom zakonu, koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, optuženi može biti kažnjen "zatvorom najmanje deset godina ili zatvorom od 30 do 40 godina", dok je "opšti maksimum" 20 godina zatvora.
Ukoliko utvrdi krivicu optuženih, sudsko veće će primeniti onaj zakon koji je za njih blaži, jer tako nalaže zakon. Stvar je tumačenja koji je od ova dva zakona blaži, ali jedno je sigurno – kazna od 40 godina najteža je. U slučaju da sudsko veće nađe neke olakšavajuće okolnosti za optužene, ono može, po novom zakonu, da se odluči za kaznu u rasponu od 30 do 40 godina zatvora, bez obzira na to što taj zakon nije bio na snazi u vreme atentata.
Dodatnu zabunu u javnosti o tome koja je kazna najteža unele su i presude optuženima za zločin na Ibarskoj magistrali 1999. godine i svirepo ubistvo Ivana Stambolića 2000. godine. U to vreme najteža kazna je bila 20 godina zatvora, kao zamena za smrtnu kaznu, ali je u jednom kratkom periodu, zbog kolizije takozvanog saveznog i republičkog zakonodavstva, bila na snazi kazna od 15 godina kao najteža. Prilikom izricanja kazne od 15 godina zatvora šestorici optuženih pripadnika JSO za trostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, sudija je objasnio da je morao primeniti najblaži zakon, dok je samo tri nedelje kasnije, 18. jula 2005. godine, drugo sudsko veće Okružnog suda u Beogradu izreklo kazne od po 40 godina zatvora četvorici optuženih za ubistvo Ivana Stambolića, tumačeći zakonske propise na drugačiji način.
U slučaju ubistva premijera Zorana Đinđića nema dileme da je najteža kazna 40 godina zatvora, jer je ona bila propisana krivičnim zakonom u vreme atentata i do danas nije ukidana kao najteža kazna.
A. Petrović
[objavljeno: 27.04.2007.]
