Izvor: Blic, 10.Feb.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najjači štampari na Balkanu
Posle pada metalskog kompleksa, sredinom 90-ih mnogi valjevski preduzetnici pokušali su da razviju kućni biznis proizvodeći stolariju, gde je zavidan uspon postigla privatna kompanije za PVC profile "Vujić".
Poznavaoci prilika se sećaju da su slično strugovima u podrumima nicale i mini-radionice za sečenje stolarije i sklapanje prozora, ali taj rad "na crno" je bio kratkog veka. Početkom ovog veka dolazi do propasti društvene Valjevske štamparije, ali se ispostavlja da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je ta firma izrodila čak 70 malih privatnih štampara, koji trenutno predstavljaju najjaču industrijsku granu u Valjevu. Naime, svi su uložili u najsavremeniju opremu i tehnologiju, nema nelojalne konkurencije, već su svi štampari podelili posao i specijalizovali se tako da neki rade ambalažu, neki sveske, neki kataloge, a neki postere ili nalepnice!
Upravo iz te branše je i dobar primer preduzetnika koji je 80-ih počeo sam kod kuće, a sad je srpski lider na tržištu štampane ambalaže.
- Počeo sam sam sa sito štampom nalepnica i etiketa, ali sam shvatio da moram da se specijalizujem, pa sam se odlučio za preslikače za tekstil koje sam izvozio u sve zemlje SFRJ i Nemačku. Stalno sam učio o novim tehnologijama i ulagao u novu opremu. Mnogi su bili skeptici što kao lider sito štampe sa 17 radnika ulažem u proizvodnu halu od 2.800 kvadrata, ali moja vizija već tada je bila kartonska ambalaža. "Bosis" zato danas ima 70 zaposlenih, najjaču opremu na Balkanu, svetski ISO standard 9001, integrisan informacioni sistem i proizvodnju 2.800 tona kartona u prošloj godini - priča Bogoljub Pantelić, vlasnik kompanije "Bosis", za "Blic nedelje". Šta je tajna, pitamo, kada su tada iz iste pozicije startovali i drugi mali privrednici kojih danas nema nigde?
- Profit ulažemo u osnovna sredstva i svetske tehnologije, a ne u avione, kamione i kuću na tri sprata. Skućio sam se 1999. godine, vozio "vektru", prodam je i kupim polovnu "zastavu", kažu ljudi "Boban propao", a ja kupio novu mašinu koju nema niko na Balkanu - objašnjava vlasnik "Bosisa".
Po poslednjim validnim podacima Regionalne privredne komore iz aprila 2006. godine, u Valjevu danas ima 1.704 preduzetnika, od kojih se 869 bavi prerađivačkom industrijom, a ostalo su trgovine.
- I u vreme 80-ih trgovine su bile dominantne, ali su se razvijale od tih prvih malih privrednika čije je procentualno učešće u ukupnom broju preduzetnika bilo veće nego danas. Preduzetnici danas preferiraju trgovinu zbog manje ulaganja i bržeg i većeg obrta kapitala, dok je u proizvodnji i dalje tržište suženo, vladaju nelojalna konkurencija ili siva ekonomija - kaže Marina Mirjačić iz komorskog odbora za preduzetništvo.
Inače, sredinom i krajem 80-ih godina prošlog veka, kada je Valjevo zbog živog privrednog i kulturnog razvoja "bilo na Zapadu", varoš na Kolubari bio je i glas da je centar male privrede tadašnje SFRJ. Iako pouzdanih statističkih podataka nema, ceni se da je u jednom trenutku u Valjevu bilo najmanje 200 privatnih metalskih radnji, odnosno da nije bilo privatnog podruma bez struga! Četvrt veka kasnije, propašću velike industrije i ovaj privatni metalski kompleks je ostao uspomena, a nekadašnji uspešni mali privrednici "prešli" su u trgovce ili udarili katanac na bravu.
- Bili smo grad sa najviše metalskih radnji u SFRJ, a radilo se sve, od alata do finalnog proizvoda, u radionicama u kojima je bilo od jednog majstora do 10 ljudi. Nivo proizvodnje tadašnjih malih privrednika je bio na stotine hiljada tona vijačne robe iako je tada državna Fabrika vijaka "Gradac" bila druga u SFRJ po proizvodnji te robe. Svi smo bili kooperanti "Krušika" ili "Gradca" i tadašnja "kućna metalska radinost" imala je veći profit izvozom u Sloveniju i Hrvatsku od mnogih velikih društvenih firmi - seća se predsednik valjevskog Udruženja preduzetnika Milan Ninić.
Po njegovim rečima, mala privreda je u Valjevu tada razvila i trgovinu i usluge, ali je od 90-ih taj blistavi uzlet imao i brzi sunovrat za većinu.
- Raspad države, propast celog industrijskog kompleksa, sankcije, nedostatak sirovina i kupaca... Pa i danas je u Valjevu jeftinije kupiti gotov vijak nego repromaterijal za njegovu izradu koji se uvozi iz Kine ili Rumunije. Zato je većina zatvorila radionice, rasprodala strugove, neki su prešli u trgovce, a ostale su tek retke zanatlije sa najviše troje ljudi da preživljavaju - kaže Ninić.
Taksisti pomažu u naplati članarine
U Udruženju smo 80-ih imali trojicu komercijalista koji su završavali sve poslove prodaje tadašnjih malih privrednika, a danas, da nema revnosnih taksista, ne bismo mogli da naplatimo članarinu. A pre dve godine smo predlagali da svako mesečno odvaja 99 dinara jer bi to godišnje Udruženju donelo četiri miliona dinara da podelimo kredite za razvoj, nabavku opreme, sirovina. Suviše je malo zainteresovanih - kaže Milan Ninić.
