Izvor: Politika, 06.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nagodbom pre suđenja do manje kazne
Predlog o sporazumnom priznanju krivice, takozvanoj nagodbi, moraće da verifikuje sud i prilikom donošenja konačne presude, on će se pridržavati zakonskih uslova o izricanju i odmeravanju kazne
Sudski sporovi u Srbiji uskoro bi mogli da se rešavaju kao u američkim filmovima. Izmenama Zakona o krivičnom postupku koji bi na jesen trebalo da se nađe pred poslanicima republičkog parlamenta, naime, predviđeno je sporazumno priznanje krivice za sva krivična dela za koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je zaprećena kazna zatvora do 12 godina. Prema rečima Slobodana Radovanovića, v. d. republičkog javnog tužioca, ovakav vid rešavanja sudskih postupaka znatno će ubrzati i rasteretiti rad sudova.
– Vrlo je važno da ovakav institut bude uveden u srpsko zakonodavstvo. Ovaj sistem anglosaksonskog prava dao je odlične rezultate u najrazvijenijim zemljama koje koriste ovaj institut. Na ovaj način, pravi se velika ušteda za državu, a biće smanjena i opterećenost sudova – objašnjava Radovanović.
Postupak nagodbe predviđa da država, odnosno tužilac, okrivljenom odnosno njegovom braniocu, ponudi priznanje krivice, a tokom dogovora i pregovora, u slučaju da se optuženi pozitivno izjasni, došlo bi i do zajedničkog predloga sudu o visini kazne koja će se izreći optuženom. Posle ovoga, tužilac izlazi pred sud sa predlogom da se donese presuda po priznanju optuženog koja će obuhvatati i visinu kazne, odnosno sankcije za počinjeno krivično delo. Prilikom postizanja sporazuma, navodi naš sagovornik, vodiće se računa o visini sankcije, odnosno kazne, i uslovima za njeno izricanje. U svakom slučaju, reč je o kazni koja bi motivisala okrivljenog da prizna krivično delo bez suđenja. Preduslov za priznavanje biće i dovoljna potkrepljenost optužnog akta dokazima iz kojih jasno i nedvosmisleno proizilazi krivica optuženog. Ovaj predlog moraće da se verifikuje sudskom odlukom, i prilikom donošenja konačne presude, sud će se pridržavati zakonskih uslova o izricanju i odmeravanju kazne.
– Nagodba će izgledati gotovo identično kao što je gledamo u američkim filmovima. Pre nego što počne da se primenjuje zakon koji predviđa ovakvu mogućnost, moraće da se obave određene pripreme za obuku tužilaca i mi sada radimo na tome. Moraće da budu doneta uputstva kojih će se strogo držati svaki tužilac i branilac okrivljenog koji ulaze u postupak nagodbe. Svaka faza ovog postupka biće snimana, a biće sačinjavan i pismeni zapisnik. Ono što je vrlo bitno, jeste da pored zakona postoje i određeni podzakonski akti i pravilnici koji će biti vrlo precizni i decidni. Ne sme da bude nikakvih odstupanja od njih, niti improvizacija, s obzirom na to da postupak ne sme da bude doveden u sumnju na bilo koji način. Moraće tačno da se zna ko prvi ulazi u kancelariju prilikom nagodbe, način na koji se vode pregovori, kako se on zaključuje – navodi Radovanović.
Na pitanje da li će nagodbe zaključivati tužioci specijalno obučeni za to, Radovanović kaže da ovakva mogućnost još nije razmatrana, ali da ideja nije loša. Prema njegovim rečima, svaki tužilac će, pored predmeta u radu, biti ovlašćen da pregovara sa suprotnom stranom u predmetu.
– U uvođenju instituta sporazumnog priznanja krivice nam mnogo pomažu američke kolege. Imamo odličnu saradnju s Ministarstvom pravde SAD. Oni su vrlo raspoloženi da nam pomognu, s obzirom na to da imaju najviše iskustva kada je sporazumno priznanje krivice u pitanju, i da nam pruže punu podršku u realizaciji ovog instituta. Američki pravosudni sistem, prema njihovom priznanju, bi mnogo teže funkcionisao bez ovog instituta – kaže v. d. republičkog javnog tužioca.
Uvođenje sporazumnog priznanja krivice za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora do 12 godina, samo je prelazna faza. U narednom periodu ovaj sistem trebalo bi da bude uveden za sva krivična dela, pa čak i ona najteža.
M. Derikonjić
[objavljeno: 07/08/2009]
.jpg)
