Izvor: Glas javnosti, 06.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strava na tridesetom metru
Iz ledene vode Uvačkog jezera, sa dubine od punih 34 metra, ekipa ronilaca koju je predvodio Nenad Stojković iz Ovčar banje, izvukla je u sredu kasno po podne telo Užičanina Gavrila Radičevića (34), koji je nestao 8. februara ove godine, kada se prevrnuo čamac u kome je bilo osmoro ljudi. Posle 25 dana iščekivanja, makar za malo okončana je i strašna agonija porodice koja će sada barem moći dostojno da sahrani Gavrila, momka koga su drugari, zbog njegove izuzetne dobrote, više znali >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << po nadimku „Gašo dobri čovek“ nego po pravom imenu.
Ekipa ronilaca na jezero je stigla na insistiranje i zahtev porodice, sredstva su obezbeđena iz budžeta grada Užice, jer je prethodno, koliko se zna, posle dve bezuspešne potrage, slučaj bio službeno zatvoren. Stojković i tim ronilaca nesrećnoj Gašovoj porodici bili su verovatno i poslednja nada da će telo biti nađeno...
- Uspeli smo da u mračnoj, ledenoj vodi nađemo telo utopljenika, ponajviše, verujte mi, uz mnogo Božje pomoći - pričao je juče Stojković, koga smo zatekli na povratku sa Uvačkog jezera u Ovčar banju.
Prethodno, trojica momaka sa brda iznad jezera, Rade, Marko i Mile Obućina, danima su nejakim čamcem razbijali led koji se hvatao na jezeru, i održavali vodeni put dug više od četiri kilometra, od brane na Rastkoma do Žvala gde se nesreća dogodila - prohodnim.
- Mnogo zahvalnosti dugujemo i tim dobrim ljudima, ali i čuvarima iz Rezervata „Uvac“ koji su nam nesebično pomogli - nastavlja Stojković.
Posao koji su obavili na jezeru, bio je, kaže, izuzetno zahtevan, komplikovan, izveden u veoma složenim uslovima...
- Bog nas je, sve koji smo ronili, sačuvao da sami ne doživimo neku nesreću. Suočili smo se sa više nego teškim terenom, sa pravim podvodnim ambisima, sa podvodnom šumom, ukrštenim granjem, na mestu gde je jezero duboko oko 72 metra. Na svaka tri-četiri metra dubine imali smo teških problema, nekoliko puta i sami smo bili u rizičnoj situaciji - opisuje potragu na zaleđenom jezeru ronilac Stojković, koji se ovim poslom bavi od 1983. godine i od tada ima više od 2.000 sati ronjenja.
Sam sonar, koji je za ovu potragu ustupila Uprava za vanredne situacije Ministarstva odbrane, roniocima, nastavlja Stojković, nije mnogo pomogao upravo zbog teškog podvodnog terena, ukrštenog granja, stabala pod vodom...
- Posle dvadesetog metra dubine kolege i ja ulazili smo u zonu potpunog mraka... Dole je, jednostavno rečeno, bilo strašno... To su situacije u kojima se čovek više oslanja na iskustvo, intuiciju, gde je potrebno mnogo nerava, jaka psihofizička priprema, mnogo sreće i, iznad svega, Božje pomoći. I sa lampom imali smo izuzetno malu vidljivost, telo utopljenika često smo tražili pipanjem - priča Stojković.
Telo nesrećnog Radičevića ronioci su našli u zoni u kojoj se čamac i prevrnuo.
- Kolege i ja za tri dana pretražili smo, što uz pomoć svetiljke, što pipanjem, oko 1.400 metara kvadratnih dna jezera - kaže Stojković.
Gavrilo Radičević biće sahranjen danas na groblju u Užicu.
Osim Nenada Stojkovića iz Ovčar banje koji je, kako kaže, organizovao ekipu, u timu ronilaca bili su Miloš Stojanović, Goran Sibinović i Uroš Maslak iz Kragujevca, a dosta im je pomogao i Zoran Simić.
- Ovo je jedan od težih zadataka koji sam imao u karijeri. Najteže mi je bilo u leto prošle godine kada je usisna cev bazena u Ovčar banji povukla jednog dečaka i kada dete nije spaseno... To su za mene bili strašni, teški trenuci... - priča Stojković, koji je u karijeri dugoj preko dve decenije, kako sam kaže, mnogo puta vadio tela utopljenika iz jezera u Međuvršju i po Srbiji, više puta je spasavao živote davljenika, a pre pet godina dobio je i nagradu za najplemenitiji podvig.
