Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Maj.2017, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na značajnim katedrama bez srpskog jezika
Srbija je 2000. godine na inostranim univerzitetima imala 47 lektorata za učenje srpskog jezika i književnosti, a sada ih ima dvadesetak, piše "Politika" i podseća da su nekada naši lektori bili poznati pisci, od Danila Kiša do Milovana Danojlića, a sada se lektori bore za opstanak na toj poziciji.
Jedan od glavnih razloga za gašenje lektorata nalazi se u činjenici da se srpska država nikada nije sistemski pozabavila ovim problemom, kao i to što su se ministarstva prosvete >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i nauke i kulture i informisanja međusobno "žonglirala" odgovornošću i izdvajanjem novca iz budžeta za finansiranje lektorata, navodi list.
Lektorat na stranom univerzitetu je najbolja promocija našeg jezika i naše kulture - prevode se dela naših pisaca, gostuju naši umetnici, jača kulturna saradnja, stvaraju se uslovi i za privrednu saradnju. Poređenja radi, Hrvatska ima oko 60 lektorata u svetu, a Slovenija više od 50.
Lektorati, kako se ističe u tekstu, predstavljaju kulturne centre u pravom smislu te reči, a sada umesto srpskih lektorata u inostranstvu primat imaju oni za hrvatski i BHS jezik.
Iako situacija izgleda beznadežno, neke skorije izjave ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića govore o tome da podržava ozbiljniji pristup ovom problemu, piše Politika.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
Na značajnim katedrama bez srpskog jezika
Izvor: B92, 14.Maj.2017
Srbija je 2000. godine na inostranim univerzitetima imala 47 lektorata za učenje srpskog jezika i književnosti a sada ih ima dvadesetak, piše "Politika".
