Izvor: Blic, 22.Okt.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na ulici 'nestaju' milioni maraka
Na ulici 'nestaju' milioni maraka
BEOGRAD, VALJEVO, POŽAREVAC - Valjevski SUP je objavio opis pljačkaša koji je u petak usred dana presreo radnike Zdravstvenog centra i njihove pratioce i uz pretnju pištoljem oteo septembarske plate zaposlenih u ZC. Prema opisu, radi se o muškarcu starom između 20 i 30 godina, slabije razvijenosti, visokom oko 165 centimetara, koji je posle razbojništva pobegao u nepoznatom pravcu. Policija apeluje na građane da ukoliko dođu do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bilo kakvih saznanja o tome odmah obaveste SUP. Kako je 'Blic' nezvanično saznao, pljačkaš je oteo džak sa oko pet miliona dinara. Samo nekoliko dana ranije MUP Srbije saopštio je da i dalje uporno traga za dvojicom razbojnika koji su 4. oktobra opljačkali 3.883.183 marke u raznim valutama iz vozila filijale Zavoda za obračun i plaćanje u Požarevcu.
Kako je posle pljačke i najavio guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađen Dinkić, čelnici i odgovorni radnici u požarevačkom ZOP-u suspendovani su sa svojih radnih mesta, a protiv njih su podnete i krivične prijave. Njihova odgovornost za pljačku ogleda se u tome što nisu poštovali uputstvo NBJ o transportu novca, odnosno nisu sačekali policajce koji prate ovakve transporte.
Između NBJ i MUP-a Srbije postoji ugovor kojim je propisano da se transport novca ne može početi bez prisustva policajaca. U ugovoru je precizirano da pre transporta banka ili ZOP podnesu zahtev nadležnoj policijskoj stanici, čiji rukovodilac procenjuje koliko je pripadnika MUP-a potrebno. Tada se određuje i na koji način će se novac prevoziti, kao i da li će se to obaviti vozilom policije ili banke. Policajci, pored prevoza, obezbeđuju i utovar i istovar para.
O samoj pljački u Požarevcu u međuvremenu nije izneto više detalja, sem da je pronađen 'fijat tipo' tamne boje sa zatamnjenim staklima i bez registarskih tablica, koji su tokom bega koristili pljačkaši. Sve ostalo je poznato - razbojnici, koji nisu nosili maske, pojavili su se na zadnjem ulazu u filijalu ZOP-a sa uperenim pištoljima i napali blagajnika Pešića i vozača Gagovića. Pešić je uspeo da pobegne, a Gagović je nateran da vozi do živinarske farme, gde su lopovi prešli u 'fijat tipo' i pobegli.
Pljačka velike sume novca u Požarevcu nije prva koja se dogodila prilikom transporta, a i u dosadašnjim slučajevima najčešći uzrok razbojništava je neadekvatan prevoz novca i loše obezbeđenje. Prošle godine razbojnici su oteli četiri miliona maraka iz kombija 'Jubanke' u Bubanj Potoku, a zabeleženo je i nekoliko desetina pljački vozila koja su prevozila novac firmi ili avio-predstavnika, ili kurira koji su u torbi pešice nosili novac. Praksa u svetu je da se nikad, ili veoma retko, veće sume novca drže u preduzeću, a nezamislivo je da se transport obavlja internom kurirskom službom. Na Zapadu, uz posebnu dozvolu policije, rade specijalizovane agencije koje uz logističku podršku, kao i uz oružanu pratnju policije ispred i iza vozila, obavljaju transport novca, najčešće do samog sefa. Osnovno pravilo je da se u svakom prenosu novca vrši promena kretanja, a pare se nikad ne prevoze istim putem. Važno pravilo je da se novac ne prenosi u većim sumama, nego u manjim i različitim trasama. U razvijenim zemljama je sasvim normalno i 'fingiranje' transporta, odnosno saopštavanje brojnih lažnih podataka, od vremena transporta, količine novca, trase puta... svima koji direktno ne učestvuju u samom prenosu.
U Jugoslaviji ne postoji posebna služba obezbeđenja, čuvanja i transporta većih suma novca. Veoma često i odgovorni u bankama olako shvataju ovaj problem, pa se zato i događa da bukvalno na ulici 'nestanu' milioni maraka, kojima je kasnije gotovo nemoguće ući u trag. Poseban problem je što razbojnici od zaposlenih u bankama lako dobijaju veoma poverljive informacije.
Pri prvom talasu velikih pljački, početkom 90-ih godina, poslovi obezbeđenja poveravani su penzionisanim policajcima, 'žestokim momcima', da bi kasnije bile formirane i agencije za obezbeđenje firmi. U njima su, uglavnom, radili ljudi bez ikakvog prethodnog iskustva, ponekad otpušteni iz policije ili vojske, ili čak ljudi koji nikada nisu nosili oružje. Istovremeno, i u kurirskim službama u ustanovama i firmama zapošljavani su ljudi bez iskustva u prenosu novca, mada su ponekad, bez ikakvih priprema, prevozili i po 200.000 maraka koje su im razbojnici lako otimali.
S druge strane, i u objektima u kojima se drže veće sume novca ne postoje ni najneophodniji uslovi za takvu delatnost - kamere, metal-detektori, čuvari ispred zgrada i unutar njih, specijalni alarmi... A u kojoj meri se o ovom problemu u SRJ ne vodi nikakvog računa ilustruje i podatak da zasad nije organizovana nijedna škola, niti štampan ili preveden udžbenik na osnovu kojeg bi mogli da se obuče zaposleni na obezbeđenju i u transportu novca. A.A. - D.V. - B.R.
Čuvena krađa 20 miliona DM Zahvaljujući upravo tome što nisu preduzete neophodne mere, niti je iko obavešten o transportu novca, u Frankfurtu se sredinom 80-ih godina dogodila najveća pljačka novca JAT-a.
Tada su JAT i slovenački avio-prevoznik 'Adrija' utovarili na aerodromu u Beogradu u džakove više od 20 miliona maraka, koje je trebalo da deponuju u Frankfurt. Međutim, o tome nisu obavestili nemačku policiju. Pri sletanju aviona u Frankfurt, razbojnici su na samoj pisti aerodroma utovarili džakove s novcem u kombi i nestali. Slučaj nikada nije rešen, mada su svi s razlogom pretpostavljali da su pljačkaši imali 'krticu' unutar JAT-a i 'Adrije', koja im je i dala podatke o transportu.
