Izvor: Kurir, 28.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NISAM TO URADIO
r Sulić govori o sukobu sa bivšom suprugom Biljom i tvrdi da ćena sudu dokazati da nije obljubio svoju devetogodišnju ćerku
Beograd - U ekskluzivnom pismu upućenom Kuriru borski lekar Vladimir Sulić, osumnjičen za pedofiliju nad svojom devetogodišnjom ćerkom, tvrdi da će na sudu dokazati da je nevin.
- Nalazim se u Istražnom zatvoru. Mnogo mi je teško da jedem i dišem u ovoj ćeliji, ali izgleda moram. Velika ljaga je bačena na mene i na samo prezime moga >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << oca, na celu moju porodicu. Zbog čega? Znam da sam nevin i da nisam radio to što mi pripisuju, yapočinje svoju ispovest optuženi lekar i nastavlja:
- Bilja i ja se nismo slagali i zbog toga smo se i razišli. Ona je u to vreme mnogo koristila sedative, jer joj je pokojna majka otišla za Kanadu te davne 2000. godine. To izgleda nije mogla da podnese. Anđela je tada već bila rođena. Ona je zlatno dete. Po dolasku majke i posle samog razvoda Bilja živi sa majkom i Anđelom u majčinom stanu u Boru, ja sam već na specijalizaciji u Nišu. Viđao sam Anđelu svakog vikenda kada sam dolazio kući.
Sulić kaže da nije imao nikakvih problema sa viđanjem deteta sve dok je njegova tašta bila živa:
Ali, posle sedam meseci dolazi do sukoba između Bilje i Ljubice. Ubrzo zatim Ljubica izbacuje Bilju iz stana zajedno sa Anđelom. Tada je Bilja našla smeštaj u Studentskom domu, a Anđela kod mojih. Ja sam bio u Nišu. Ljubica mi je tada pričala da Bilja mora malo kod oca u Obrenovac, jer je ovde u Boru oronula, da je na lekovima i da joj je potrošila sav tekući račun. Bilja je oca videla prvi put posle 15 godina od rođenja deteta. Nije ga zvala na svadbu i nije mu se ni javljala posle porođaja.
Da stvar po nju bude gora, majka joj se ubrzo razbolela od karcinoma želuca i preminula u borskoj bolnici, ne dozvoljavajući Bilji da je vidi, poseti i čuje. Po dolasku sa specijalizacije u borsku bolnicu mnogi su mi govorili kako je pokušavala da stupi u kontakt sa majkom pre smrti, ali joj ona nije dozvolila, i kako je tada pila punu šaku lekova. Nije joj davala ni ključ od stana u Boru, nego je preko Ljubičinih sestara uzimala ključeve, prepričava dalje svoju priču lekarr Sulić.
- Moja patnja sa Biljom i sami sukobi zbog viđanja deteta počinju od decembra 2006. Anđela je pre toga, polovinom jula i početkom avgusta, bila kod nas u Boru. Kada sam joj predao dete, Bilja se već bila porodila i dobila drugo dete. Ja sam sa Anđelom kontaktirao telefonom.
Počeo sam da živim sa Žaklinom u Boru i počeo renoviranje stana. Polovinom decembra zovem Bilju i tražim da dete za raspust provede bar jedan od praznika kod mene. Bilja za to nije htela ni da čuje, a ja saznajem da ima četvoromesečnu bebu. Anđela puna četiri meseca nije smela da mi kaže da ima polusestru. Sećam se, pred Božić otac i ja ipak idemo u Obrenovac i tada ne uzimam dete, vraćam se za Bor i posavetujem se sa advokatom, koji mi posle toga kaže da moram da napišem tužbu. To saopštavam Bilji, a ona odgovara da nema potrebe, i da dođem ponovo sutra po Anđelu. Anđelu uzimam i provodimo Božić svi skupa u Boru. U toku njenog boravka Bilja je stalno zove i priča detetu kako će se ubrzo opet videti, da je ni pod razno ne zaboravi, kako njih ništa neće rastaviti. Na svaki sat, sat i po zove i pita dete: „Jesi li me zaboravila?“ Na sve načine kvari detetu atmosferu u kući... (nastavlja se)
