Izvor: Kurir, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NARKODRŽAVA
Obaveštajni izvori procenjuju da se na Kosovu u svakom trenutku nalazi bar sedam tona heroina spremnog za put ka zapadnoj Evropi
BEOGRAD - Kancelarija UN za drogu i kriminal upozorila je u najnovijem izveštaju da je „sprega između južnoameričkih kartela i albanske mafije dobila zabrinjavajuće razmere“, a prema izveštajima više obaveštajnih agencija, Kosovo je distributivni centar u kojem se ukrštaju sve svetske transverzale i putevi droge.
Albanska mafija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u poslednje vreme preuzima kontrolu nad lukama u Rumuniji, uz već čvrstu mrežu u Albaniji i Crnoj Gori, navedeno je u izveštaju UN za 2007. godinu.
Više agencija za borbu protiv organizovanog kriminala, uključujući i FBI, Interpol i Europol, svedoče da je albanska mafija najozbiljnija kriminalna organizacija u Evropi, jer kontroliše ogroman deo trgovine heroinom u više evropskih država. Zapadnoevropsko tržište heroina, koje sa 40 do 75 odsto kontrolišu Albanci, godišnje donosi prihod od oko sedam milijardi dolara, čime krijumčarenje postaje daleko najprofitabilnija delatnost na Balkanu, tvrde zapadne obaveštajne službe.
„Područje koje obuhvata Albaniju, Kosovo i zapadnu Makedoniji je veliko skladište droge. Tu se ne govori o kilogramima, već o tonama“, rekao je jedan zapadni diplomata, objašnjavajući kako obaveštajni izvori procenjuju da se u tom regionu u svakom trenutku nalazi „bar sedam tona heroina“ spremnog za put na Zapad.
Bivši zvaničnik američke Agencije za suzbijanje narkotika Majkl Levin izjavio je da je jedno krilo OVK bilo povezano sa svakim poznatim narkokartelom na Srednjem istoku i Dalekom istoku, te da gotovo svaka evropska obaveštajna služba i policija ima dosijee o vezama albanskih pobunjenika sa trgovinom drogom. Albanija i Kosovo su srce balkanskog puta narkotika, koji Pakistan i Avganistan povezuje sa Evropom. Taj put vredi oko sedam milijardi dolara godišnje, navodi se u jednom od izveštaja dostavljenom Kongresu SAD.
Francuski izveštaji pak opisuju OVK kao „ključnog igrača“ u dve milijarde dolara vrednoj operaciji razmene droge za naoružanje koja se odvijala tih godina. Političke uspehe albanskih ekstremista na Kosovu pratilo je i stvaranje neraskidivih veza kriminalaca s tamošnjim novouspostavljenim vlastima. Prema procenama međunarodnih stručnjaka za organizovani kriminal, u najrazličitijim „maglovitim kombinacijama“ kroz mrežu od oko 200 privatnih banaka i menjačnica širom zapadne Evrope albanska mafija godišnje opere oko 1,5 milijardi dolara zarađenih švercom droge i oružja. Istovremeno, većina organizatora šverca droge izvestan deo sredstava odvajao je za finansiranje različitih političkih organizacija ili lobističkih grupa.
Međunarodni predstavnici na Kosovu žalili su se da je u komplikovanim odnosima na političkoj sceni kosovskih Albanaca teško proceniti da li politika kontroliše organizovani kriminal ili mafija kontroliše političare. Ili kako je, po odlasku sa mesta komandanta Kfora, napisao italijanski general Fabio Mini: „Organizovane grupe kriminalaca na Kosovu nemaju uticaja na vlasti - one su vlast.“
