Izvor: Glas javnosti, 22.Sep.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mora noćnih saslušanja
BEOGRAD - „Mile Novaković je dao iskaz 6. juna 2006. godine i u više navrata u tom iskazu je tvrdio da 7. aprila 2003. godine nije imao kontakt sa mnom, nije prisustvovao tom činu, nije čak ni prolazio rešetke koje vode ka mojoj ćeliji.
Sam izveštaj iz Okružnog zatvora od 27. decembra 2005. godine o tome kada i ko je obavljao razgovore sa mnom ga demantuje. I sam Rodoljub Milović, izjašnjavajući se pred istražnim sudijom Nebojšom Bojićem KI 765/04 dana 29. septembra 2005. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << godine na strani 3 i 4 demantuje Novakovića.
„Sada sam se setio da sam sa Miletom Novakovićem i Zvezdanom Jovanovićem prvo nasamo bio u prostoriji gde je saslušavan Zvezdan Jovanović, te sam ga tada upoznao da će da dođe tužilac i advokat...“
Rodoljub Milović je dao iskaz 27. decembra 2004. godine, strana 22, svedočeći o navodnom načinu pronalaska predmetne puške „hekler i koh“, gde između ostalog navodi da je torbu pronašao kolega Timotijević Dragan.
„Nakon toga smo alarmirali dežurnu službu SUP. Beograd i mislim u prisustvu istražnog sudije da je izašao na uviđaj tu, nakon čega je utvrđeno da se radi o dve puške, od kojih je jedna ta predmetna puška ‘hekler i koh’.“
VESNINA „PRISEĆANJA“
Vesna Radomirović je dala iskaz 20. februara 2007. godine.
Na strani 46, na moje pitanje da li sam odbio da odgovorim na neko od pitanja odgovara - ne.
Iskazima ovih svedoka je sudsko veće „poklonilo veru“.
- Takođe strana 32. Vesna Radomirović, na pitanje sudije Dičić - da li mi je neko u toku davanja izjave postavljao pitanja - odgovara:
„Ne, mislim, ja se stvarno ne sećam iz prostog razloga što je to bilo, ja vam kažem, bila samo verifikacija nečega što je već postojalo“.
Međutim, u nastavku, tokom davanja iskaza, ona se navodno seća da je Milović diktirao svaku reč koju sam ja navodno izgovorio. I posebno: odakle ona zna da je to „verifikacija“ nečega što je već postojalo ako prethodno nije videla eventualno tu prethodnu izjavu koju sam ja eventualno potpisao.
PREĆENO MI BRISANJEM IZ „SPISKA ŽIVIH“
Redovne posete Aleksandra Jovanovića će se nastaviti kasnije sve dok nisam odbio da se izjasnim pred istražnim sudijom, kada je došao i pretio da ću biti izbrisan sa spiska živih. Na neke događaje i neke „dokaze“ na koje su me takođe primorali, a koje nisu smeli da prikažu na suđenju, neću trenutno ukazati, jer ne mogu trenutno da ih dokažem, ali sam ubeđen da će kad-tad „isplivati“.
Iz izveštaja istražnog sudije Branislava Pantelića od 25. marta 2003. godine o pronalasku puške sada se pojavljuje neki bezimeni Radomirović:
„Na snajperskoj pušci, na njenom kundaku i rukohvatu primetio sam crvene mrlje nalik na krv, a po kazivanju policijaca, u njoj se nalazio jedan metak koji je izvađen pre mog dolaska i koji se nalazio u torbi.“
Iz ovog slučaja je evidentna potreba Milovića da prikrije činjenicu da je „tu nešto“ rađeno pre dolaska istražnog sudije.
Strana 65 Milovićevog iskaza, upitan od advokata Aleksandra Popovića da pojasni da li me je vodio u Gepartovu na lice mesta, rekao je: „Zvezdan je sam tražio da ne idemo u Ul. Admirala Geprata, u svakom slučaju da ne bismo remetili tamo zatečeno stanje na licu mesta. Krim. tehnika je to obrađivala itd. Išli smo na mesta koja su bila bezbedna, to su Bubanj potok, plato kod Savezne skupštine, Limes i ovo gde nas je Zvezdan vodio da nam pokaže, gde je upucavao pušku, gde je nađena ta čaura i taj isečak iz novina“.
Rodoljub Milović niti jednog sekunda nije prisustvovao 15. aprila 2003. godine tim događajima. Nikada nisam vođen kod Savezne skupštine. A ova neistina - i mogu slobodno reći nebuloza - da sam ja tražio da ne idemo u Gepratovu, očigledna je potreba Milovića da prikrije neke vrlo bitne činjenice.
Svestan činjenice da se radi o vrlo ozbiljnoj stvari i da će vreme sigurno doneti istinu - odgovorno tvrdim da Vesna Radomirović, Mile Novaković, Rodoljub Milović, ne govore istinu, da su njihovi iskazi dati sa ciljem da se prikrije činjenica da nije bilo nikakvog davanja iskaza sa moje strane, da to što su predstavili kao moju izjavu obiluje nelogičnostima, nemogućnostima koje jasno upućuju da je u sastavljanju te izjave učestvovalo jedno ili više lica koje elementarno poznavanje o oružju i o taktici isprobavanja i upotrebi tog oružja nemaju.
Odgovorno tvrdim:
- Da od prvog mog iz vođenja, nakon hapšenja, na saslušanje 26. marta 2003. godine Novaković je imao mašinom za kucanje otkucano to što su predstavili kao moju izjavu.
Novaković je pokušavao noćima da me primora da to potpišem, pritom mi govoreći da će „narod“ da mi linčuje porodicu, pokazujući mi štampu sa naslovnim stranama gde se ja označavam kao ubica premijera Đinđića, kasnije i sa naslovnim stranama i slikama ubijenih Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, pritom mi pokazujući razne slike A-4 formata, štampanih na kompjuteru, a među njima i sliku mog mlađeg sina pitajući me da li ovoga poznajem, pri tom mi govoreći da ako neću da vodim računa o sebi, da bi trebalo da vodim računa o njihovim životima, a da ukoliko potpišem to da će se on lično potruditi da mi zaštiti i spase porodicu.
Ta su se noćna saslušavanja dešavala počevši od 26. marta 2003. godine pa do 7. aprila 2003. godine izuzev jedne ili dve noći ni u kom slučaju više, pri tom mi je u ćeliju svakodnevno dolazio Aleksandar Jovanović, upravnik, jednom, a nekim danima po dva puta na dan, koji je nakon otključavanja ćelije od strane stražara udaljavao bi ih na drugi kraj hodnika, pri tom mi govoreći da je napolju ludnica, navodeći Novakovićeve reči da „narod“ hoće da mi linije porodicu, da ovi gube strpljenje i da bi bilo pametno da ih poslušam i to potpišem.“
Kog ovo interesuje?
Bacite te pacove u najdublji lagum da ne vide svetlo dana vise nikad!
