Izvor: Politika, 21.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mobilni telefon u peti
Telefonske sprave u srpske zatvore dospevaju u veknama hleba i pitama, a kriju se u đonovima cipela i udubljenjima u zidu
U 28 zatvora u Srbiji prošle godine je pronađeno 514 mobilnih telefona kod osuđenika i pritvorenika, a u 2006. godini 455 aparata za telefoniranje i dopisivanje, čije je posedovanje zabranjeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija i zatvorskim kućnim redom. To je disciplinski prekršaj i kažnjava se samicom.
– Jedan pritvorenik dobio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je od roditelja na poklon nove cipele. To nije bilo ništa neobično da njegov advokat nije sutradan došao u posetu u potpuno istim cipelama. U sobi za posete, ispod stola, osuđenik i advokat su pokušali da promene obuću, i to su izveli nevešto tako da su stražari primetili šta rade. Mobilni telefon je pronađen u peti cipele advokata– kaže za „Politiku” Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije.
U poslednjem izveštaju, koji je juče stigao u Ministarstvo pravde, stoji da su tokom vikenda oduzeta tri mobilna telefona. Jedan je pronađen na krevetu ispod čaršava u grupnoj sobi novosadskog zatvora, dok su osuđenici bili u redovnoj šetnji, u Nišu je ispod kreveta pronađena „nokija”, a u Novom Pazaru stražari su otkrili aparat u đonu cipele osuđenika.
– Uobičajeno je da osuđenici neće da kažu čiji je aparat, patelefoni idu u depozit i ostaju tamo godinama, a kada je moguće utvrditi čiji je telefon, onda aparat ide u lični depozit osuđenika i vraća mu se kada izađe iz zatvora, ali zatvoreniku se određuje disciplinska mera, a to je samica maksimalno do 15 dana, a može trajati i kraće – objašnjava Damir Joka.
Centralni zatvor u Beogradu i ustanove u Nišu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici imaju uređaje za otkrivanje elektromagnetnog zračenja, ali to je, kako kaže naš sagovornik, „igranka bez prestanka”.
– Telefoni se stalno unose u zatvor, mi ih otkrivamo, oduzimamo i kažnjavamo zatvorenike, a oni ponovo unose. Najčešće ih donose članovi porodice kada dolaze u posetu, ali i advokati. Ne stavljaju ih samo u cipele, nego i u vekne hleba, pite i kolače, čak i u voće. Unosi se sve i svašta. Nedavno smo uhvatili jednu majku koja je unela heroin sinu u zatvor – kaže Joka.
Pokazuje nam fotografiju na kojoj se vidi da su osuđenici u kupatilu, iza držača za sapun na pločicama, izdubili rupu taman toliku da u nju stane mobilni aparat. Ako se setimo filma „Bekstvo iz Šošenka” onda shvatamo da „izrada” jedne male „futrole” za mobilni telefon u zidu i nije neki veliki problem.
– Osuđenici imaju vremena na pretek i imaju mnogo strpljenja, a snabdeveni su i raznim alatkama. Najveći broj aparata nalazimo tamo gde su osuđena lica koja izdržavaju duge vremenske kazne, i to su najčešće takozvani obični zatvorenici, oni koji nisu članovi organizovanih kriminalnih grupa, kod kojih imamo pojačanu pažnju – objašnjava Joka.
Za većinu osuđenika mobilni aparat je statusni simbol i služi za privatnu komunikaciju, jer oni ipak, zbog izolovanosti, nisu više u mogućnosti da iz zatvorskih ćelija vode neki svoj „biznis”. Međutim, tokom pobune u srpskim zatvorima krajem 2006. godine, mobilni telefoni su osuđenicima bili kontakt sa svetom i sredstvo za „rad”. „Zatvorenici su se javljali direktno u TV i radio programe kao da su izveštači. Pa, molim vas, gde to ima?”, izjavio je tadašnji ministar pravde Zoran Stojković u jednom intervjuu.
Dr Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, nekadašnji načelnik odeljenja za nadzor zatvorskih ustanova, smatra da mnogi nastavljaju da obavljaju kriminalne poslove iz pritvora.
– Kada „padnu” u pritvor, mnogi kriminalci još vode svoj biznis. Takvima je mobilni telefon neophodan, ali im je najveći problem kako će da napune bateriju, jer u ćelijama po pravilu nema utičnica za punjače. Tada im pomažu stražari, koji će za nagradu od sto-dvesta evra zatvoriti oči kada osuđenik puni telefon u sali za dnevni boravak.
Damir Joka kaže da zatvori u Srbiji i danas imaju takozvane ometače mobilne telefonije, ali da se oni aktiviraju samo povremeno, u nekim izuzetnim situacijama, jer stvaraju probleme u mobilnom telefonskom saobraćaju u široj okolini zatvorskih ustanova.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 22/07/2008]
