Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mito izmiče statistici
Formirana odeljenja za borbu protiv korupcije pri okružnim tužilaštvima u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu čime je ispunjen uslov Saveta Evrope za ulazak u EU
Statistička varka ili ne, tek broj krivičnih prijava koje je MUP zbog davanja i primanja mita u 2007. godini podneo Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu pokazuje da korupcije u prestonici tokom prošle godine gotovo i da nije bilo. Ovo tužilaštvo je, naime, tokom prošle godine, zbog pomenutih krivičnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dela, procesuiralo samo 24 prijave, odnosno sve koje mu je MUP dostavio.
– U toku prošle godine Okružno tužilaštvo je zbog primanja mita optužilo sedam osoba, istraga je pokrenuta protiv dvoje, a u pretkrivičnom postupku od nadležnih institucija su zatražena potrebna obaveštenja za petoro osumnjičenih – navodi za „Politiku” Tomo Zorić, savetnik za odnose sa javnošću Republičkog javnog tužioca.
Prema njegovim rečima, za krivično delo davanja mita podignuta je optužnica protiv četiri lica, dok je protiv isto toliko u toku istražni postupak. Prikupljanje potrebnih obaveštenja zatraženo je u slučaju dve osobe.
– Počinioci krivičnih dela su iz različitih društvenih struktura. Najviše ih, ipak, ima među lekarima. Iza njih su policijski službenici, radnici u sudovima i privredi – kaže Zorić.
Prema podacima Okružnog tužilaštva imovinska korist pribavljena krivičnim delom primanja mita prosečno iznosi oko 3.000 evra. Oni koji daju mito, čini se, nisu tako široke ruke. U proseku daju po 1.000 evra.
– Ne bih se složio da je zdravstvo najkorumpiranije. Prema podacima kojima raspolaže Etički komitet Srpskog lekarskog društva korupcija u ovoj oblasti je bitno smanjena. Najbolji lek u prevenciji korupcije jeste poboljšanje uslova rada, ukidanje liste čekanja, nabavka lekova i sanitetskog materijala. Etički komitet ima podatak da tokom prošle godine nijedan zdravstveni radnik nije osuđen. To što je protiv nekoga podneta krivična prijava ili podignuta optužnica ne znači automatski da je on i kriv. Krivicu dokazuje sudsko veće na suđenju – objašnjava dr Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva.
A da je korupcija, ipak, u porastu pokazuju i statistički podaci Republičkog javnog tužilaštva koji govore da je u odnosu na 2006. godinu broj ovih krivičnih dela u Srbiji znatno porastao. Naime, za razliku od pre dve godine kada je zbog primanja mita prijavljeno 138, a procesuirano 97 lica, prošle godine je taj broj iznosio 196, odnosno 148. Isti slučaj je i sa davanjem mita. Zbog ovog krivičnog dela, 2006. godine prijavljeno je 75, a procesuirano 50 osoba. Prošle godine ovaj broj povećao se na 98, odnosno 82.
A da podaci mogu da zavaraju, govori i nedavna izjava Slobodana Radovanovića, v. d. republičkog javnog tužioca da je ova pravosudna ustanova do sada pribavila oko 600 predmeta koji u sebi sadrže elemente korupcije. Predmeti se, kako je tada rekao, odnose na različite oblike krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, davanja i primanja mita, pranja novca"
Počinioci nabrojanih krivičnih dela su iz različitih društvenih struktura, a najviše ih ima među ljudima „na položajima”. Među korumpiranima ima i sudija i tužilaca.
– Očekujemo da će ova godina biti godina borbe protiv korupcije. Upravo u tu svrhu formirana su i odeljenja za borbu protiv korupcije pri okružnim tužilaštvima u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, kao prvostepena i pri Republičkom, kao drugostepenom. Ovim je ispunjen uslov Saveta Evrope za ulazak u Evropsku uniju – kaže na kraju Tomo Zorić.
M. Derikonjić
[objavljeno: 21/01/2008.]
