Izvor: Blic, 28.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mir i spokoj kakav samo Bog stvara
VALJEVO - Mada mu ime ukazuje na to da se nalazi u nekakvoj bestragiji, Manastir Pustinja je podignut na mestu idealnom za duhovni život. Manastirski kompleks najstarije bogomolje valjevskog kraja leži skriven na ulazu u klisuru koju je usekla reka Jablanica. Ovo sveto mesto, nevidljivo je sa puta i zaklonjeno šumom, pa su posetioci retki a njegov kulturno-istorijski značaj još nedovoljno poznat.
Manastir je od sela Poćuta udaljen tri, a od Valjeva, putem ka Bajinoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bašti, 24 kilometra. Legenda kaže da je crkva posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice nastala u vreme kralja Dragutina u 13. veku, što bi značilo da je najstarija pravoslavna bogomolja u valjevskom kraju. Narodno predanje kaže da su u to doba tri brata zidala crkve Jovanju, Gračanicu i Pustinju. Po završetku radova, zadivljeni lepotom svetinje koju je sagradio najmlađi brat, druga dvojica rekoše - „što i nama ne pokaza da sazidamo ovako lepu crkvu, ostala ti pusta". Otuda ime. Od nastanka do 1962. godine, kada je probijen uski asfaltni put, manastir su od razaranja štitile strme litice. S druge strane, nepristupačnost Pustinjskog kompleksa učinila je da se i do danas mnogi nisu upoznali sa kulturno-istorijskim vrednostima ovog mesta i lepotom prirode koja ga okružuje. Tako je i Desanka Maksimović zapisala u manastirsku knjigu 1992. godine: „Srećna sam što sam posetila ovo Sveto mesto. Kako bih pošla na onaj svet, da ovde nisam bila i poklonila se ikonama u ovoj svetinji."
Izvesno je da je sadašnja crkva, čiji je ktitor bio jeromonah Joakim oko 1600. godine, sagrađena na temeljima starije, pošto su Turci dozvoljavali podizanje hramova samo na mestima gde su pre njihovog dolaska bile bogomolje. Dokaze o postojanju starijeg hrama, pružaju ostaci temelja i grob sa skeletom. Crkva je građena u tradiciji raške škole, a njena unutrašnjost oslikana je 1622. freskama ikonopisaca Jovana i Nikole. Upravo jedinstveno freskoslikarstvo izdvaja Pustinju od ostalih bogomolja ovog područja. Pored Svetog Jovana Krstitelja, tako su smeštene predstave svetih ratnika. Na južnom pilastru su naslikani srpski svetitelji, Sveti Sava i Sveti Simeon, a naspram njih sveti lekari Pantelejmon i Damjan. Tu je i ktitorska kompozicija koja prikazuje jeromonaha Joakima kako Bogorodici prinosi model Pustinjskog hrama, a na zapadnom zidu, kao čuvar ulaza, prikazan je Arhanđel Mihailo sa isukanim mačem. U crkvi se čuvaju relikvije među kojima su bogoslužbene knjige, poreklom iz Rusije, iz druge polovine 19. veka, a među dragocenostima su kivot sa delom odežde iz Svete Katarine sa Sinaja.
Pustinja je ženski manastir od 1962. godine, a igumanija nevelikom sestrinstvu je mati Pelagija, koja se zamonašila još pre šest decenija. Sestrinstvo nas moli da ih ne fotografišemo i nikog ne ističemo posebno, „jer je njihov zadatak briga i čuvanje svetinje", a vrata manastira, za sve koji žele svojoj duši da nađu mir i spasenje, uvek su otvorena. Tako je Pustinju posetila i grupa osuđenika iz valjevskog KPZ za maloletnike. Monahinje nam pričaju da su posetioci retki, najčešći o velikim praznicima, kada se zadesi i po koji autobus sa hodočasnicima iz svih krajeva.
- Predivna, nedirnuta priroda, dokaz da ju je Bog stvarao. Freske su tako stare a tako očuvane, kao žive. Mir, spokoj i svaka uteha duši posle napornog puta, piše, između ostalih, jedan posetilac u manastirskoj knjizi.
Drugi pak ističe da bi svi pravoslavni trebali da znaju kakvu lepotu i mir krije „mesto sakriveno od sve nesreće i problema spoljnog sveta". Posetioci koriste priliku i da se okrepe vodom sa obližnjeg izvora „Mladkovac", u blizini reke, za koju se priča da je lekovita za oči i želudac.
Stablo bora spomenik prirode
Sestrinstvo sve poslove radi samo jer, kako kažu, opustela su i ostarila okolna sela, a najčešće je tu Milinko Stojišić, starac iz Sitarica dalekih 15 kilometara preko planine, koji pomaže u pčelinjaku, jedinoj ekonomiji manastira. Za poslednje dve decenije izuzetnim trudom sestrinstva, manastir je uznapredovao. Podignut je spratni konak sa trpezarijom, vladičanskim odajama i ćelijama, porta je ograđena kamenim zidom sa velikom ulaznom kapijom. Podiže se i kapela koja će biti posvećena Svetom Vasiliju Ostroškom. Manastirsko dvorište, pored cvetnih aleja, krasi i stablo bora, zasađeno 1848. godine koje je pravi spomenik prirode.
