Izvor: Politika, 17.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minuti sačuvali fabriku
Posada čačanskog „Uniprometa” spasila 250 tona rastopljenog cinka kad je nestalo gasa, izdala loša nafta i otkazalo svih deset gorionika
Čačak – Fabrika za toplo cinkovanje u Čačku dospela je, zbog problema sa gorivom, na ivicu potpune havarije od koje su je delili samo minuti, ali je vešta posada, u toku protekle sedmice, uspela da je spasi u poslednji tren. U kadi je bilo 250 tona rastopljenog cinka koji se održava na temperaturi od 447 stepeni Celzijusa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kad je nestalo gasa, izdala loša nafta i otkazalo svih deset gorionika.
– Šteta bi bila 700.000 evra samo na cinku, kadi i instalacijama, da ne govorimo o izgubljenoj dobiti. Vrednost proizvodnje je 350 evra po toni a fabrika mesečno izbaci hiljadu i po tona – rekao je za „Politiku” Milisav Novičić (61), vlasnik ove fabrike koja posluje u sastavu njegovog preduzeća „Unipromet”.
Reč je o jednom od najvećih industrijskih pogona u ovom delu Srbije koji su trenutno aktivni. U fabrici pored kružnog puta oko Čačka cinkuju se zaštitne putne ograde koje „Unipromet” izvozi u Albaniju, Nemačku, BiH, Crnu Goru, Hrvatsku i Sloveniju. Firma ima oko 200 radnika, usluge cinkovanja obavlja za još 230 preduzeća širom Srbije i sada stoji zbog nedostatka gasa. Jedan broj ljudi je na odmoru, velika kada sa cinkom poklopljena je posle havarije i trenutno je u mirovanju pa temperaturu održava jedan gorionik, ali Novičić planira da već od sutra obnovi proizvodnju, bar od 9 do 17 sati.
– To što nam se događalo 10. i 11. januara zapamtili smo kao veliku opomenu, sa srećnim završetkom. Zahvalan sam grupi najbližih saradnika iz firme jer su nesebično pomogli da ovo izvedemo – veli on.
Ukupna instalisana snaga deset gorionika je oko jedan megavat (pojedinačno od 60 do 116 kilovata) i njihova uloga je da održavaju temperaturu u kadi gde nivo rastopljenog cinka iznosi 280 centimetara. Rade na gas i taj proces, ni praktično ni teoretski, ne sme da bude isključen duže od sata.
– Kad je noću počeo da jenjava pritisak gasa, krenuli smo sa zagrevanjem nafte koja je alternativni energent za gorionike. Koristimo je samo kad nestane gasa i to isključivo da bi se održala temperatura u kadi, pošto s pogonom na naftu proizvodnja nije mogućna. Međutim, posle 90 minuta počeli su da otkazuju gorionici i novi, i polovni, i remontovani. Uhvatila nas je panika dok nismo utvrdili da je greška u gorivu. Nafta, dopremljena sa „Jugopetrolove” pumpe u Preljini, bila je veoma lošeg kvaliteta, pa smo se rastrčali da tražimo drugu – opisuje vlasnik.
To je bila, pripoveda Novičić, borba sa minutama:
– Ali, sva točeća mesta „Jugopetrola” na ovom području bila su zaleđena zbog veoma niske spoljne temperature. Isti problem iskrsao je i kod „OMV”-a, tek smo na pumpi „Lake trejda” uspeli da nađemo hiljadu litara kvalitetne nafte i spasimo pogon.
Majstor Milinko Stanojević (58), koji u fabrici radi na održavanju, priča da su i potpuno novi gorionici radili samo po pet minuta („Onda odjednom počne da se puši”) i da je u najkritičnijem trenutku temperaturu održavao jedan jedini upotrebljivi gorionik.
Fabrika je bila osigurana na 48 miliona dinara, ali brigu i sekiraciju niko nije mogao da izbegne.
– Na kraju, šteta je svedena na pet gorionika i 7.500 evra, što nam je odmah priznao osiguravajući zavod „Sava”. Takođe, direktor čačanskog „Jugopetrola”, Dmitar Popović, svakodnevno dolazi kod nas u fabriku i prati istovar nafte koja se sada dovozi posebnom cisternom. Da nije ta dva primera, moglo bi se reći da smo mi privrednici prepušteni sami sebi, stalno suočeni sa pretnjom da izgubimo kapital a mnogi ljudi radna mesta. Sticajem okolnosti, bio sam u to vreme u Čačku, a ko zna kako bi se sve odvijalo da sam otišao na put – kazao nam je Milisav Novičić.
Inženjeri u preduzeću objasnili su nam da bi kadu sa ohlađenim cinkom, duboku skoro tri metra, bilo mogućno razbiti jedino eksplozivom. Ovde već postoji, van upotrebe, jedna mala kada sa 10 centimetara stvrdnutog belog metala, i nema načina da se to izvadi bez miniranja.
G. Otašević
[objavljeno: 18/01/2009]
