Izvor: Politika, 05.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minimalne kazne za ubistva
Čak 76,5 odsto osuđenih za teško ubistvo kažnjeno je blaže od minimalne propisane kazne
Sudovi u Srbiji u 2008. godini nastavili su da primenjuju blagu kaznenu politiku i da izriču minimalne zatvorske kazne čak i za najteža krivična dela, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva pravde. Brojke govore da je čak 76,5 odsto osuđenih za krivično delo teško ubistvo kažnjeno blaže od minimalne propisane kazne.
Zbog trgovine drogom, zatvorske kazne izrečene su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u 1.797 slučajeva što je trećina od ukupnog broja optuženih. Čak 2.020 optuženih kažnjeno je uslovnom kaznom, dok su 1.573 osobe platile novčanu kaznu. Osuđenesu 63 osobe zbog silovanja na minimalne zatvorske kazne, a procenat oslobađajućih presuda bio je 22,9, što je za 10 procenata više nego u 2007. godini.
Smanjen je i broj izrečenih zatvorskih kazni za nasilje u porodici. U 2007. godini, 21,6 odsto optuženih osuđeno je na zatvorsku kaznu, dok je u prošloj godini taj procenat iznosio 18,4 odsto.
„Opasnost i štetne posledice koje čine trgovci drogom nisu u srazmeri sa izrečenim kaznama. Od januara do jula prošle godine, za osnovni oblik trgovine narkoticima, od ukupnog broja izrečenih zatvorskih kazni 49 odsto je ispod zakonskog minimuma, dok je na granici minimuma izrečeno 37 odsto kazni zatvora. Za teži oblik stavljanja u promet droga, kazna zatvora izrečena je u 35 odsto slučajeva, a od toga je 87 odsto ispod zakonskog minimuma”, kaže za „Politiku” Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
Beogradski Okružni sud kaznio je sa manje od godinu dana zatvora polovinu optuženih za trgovinu drogom, dok se 45 odsto narkodilera izvuklo sa kaznama do tri godine. Okružni sud u Novom Sadu ni u jednom slučaju nije izrekao kaznu veću od šest meseci zatvora za osnovni oblik trgovine drogom, dok je sud u Somboru u svih 100 odsto slučajeva trgovine drogom izrekao uslovne kazne.
Gotovo trećina optuženih za ubistva, tačnije 31 odsto, osuđeni su na zatvorske kazne od jedne do tri godine iako zakon propisuje kaznu od pet do 15 godina. Homen navodi primer Okružnog suda u Užicu koji je, u svih 100 odsto izrečenih presuda za ubistva, dosudio kazne ispod zakonskog minimuma, a polovina tih kazni bila je do šest meseci zatvora.
„Za teško ubistvo, gde je zaprećena kazna zatvora od 10 do 40 godina zatvora, sudovi u Zrenjaninu, Novom Pazaru, Užicu i Čačku ni u jednoj presudi nisu izrekli kaznu veću od zakonskog minimuma. Za krivično delo silovanja, gde je zaprećena kazna od dve do 10 godina zatvora, 40 odsto izrečenih kazni je između jedne i tri godine”, kaže Homen, ističući da se po izrazito blagoj kaznenoj politici izdvajaju sudovi u Beogradu, Kruševcu, Požarevcu i Sremskoj Mitrovici.
Za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje se najčešće pripisuje optuženima za članstvo u mnogobrojnim „mafijama”, kao što su carinska, duvanska, drumska ili saobraćajna, zakon propisuje kaznu od dve do 12 godina, za najteži oblik. Ipak 75 odsto optuženih osuđeni su na kazne do dve godine zatvora, dok je za lakše oblike ovog krivičnog dela procenat kazni ispod zakonskog minimuma čitavih 100 odsto.
Čak 67 odsto od svih optuženih za primanje i davanje mita, osuđeno je na zatvorske kazne do šest meseci iako zakon propisuje od dve do osam godina. Ministarstvo pravde navodi da su, kada je reč o korupciji, najbolji primeri blage kaznene politike Okružni sud u Čačku, koji je u svim slučajevima mita dosuđivao uslovne kazne, i Okružni sud u Sremskoj Mitrovici koji je u 100 odsto slučajeva izrekao kazne ispod zakonskog minimuma.
„Jasno je da sudovi moraju da pooštre kaznenu politiku. U poslednje dve godine imamo povećanje sa 8.500 pritvorenika, na oko 10.500. Jedna od procena koju je radilo Ministarstvo pravde jeste da bi optimalan broj bio oko 12.000 zatvorenika i da će upravo reforma pravosuđa, koja počinje u punom mahu da funkcioniše u januaru 2010. godine, doprineti da Srbija u narednih nekoliko godina postane zemlja vladavine prava”, ocenjuje državni sekretar Homen.
Ministarstvo pravde je uputilo u skupštinsku proceduru Zakon o zatvorskom režimu, novi Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, a uskoro će biti poslati novi Zakonik o krivičnom postupku, kao i novi Krivični zakonik.
„Siguran sam da ćemo do kraja meseca imati zaokruženo novo krivično zakonodavstvo koje će rešiti problem velikog dijapazona zatvorskih kazni i omogućiti kraće trajanje postupaka. Jedno od rešenja je da viši sud može samo jednom da ukida prvostepenu odluku, a drugi put mora da odluči, tako da više nećemo imati postupke koji traju 10 i više godina”, zaključuje Homen.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 06/04/2009]
