Izvor: Blic, 31.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milošević traži odbranu sa slobode
Milošević traži odbranu sa slobode
HAG (Beta/Tanjug/FoNet) - Žalbeno veće Haškog tribunala doneće 'što je pre moguće' odluku povodom zahteva Tužilaštva da se bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću na jednom suđenju sudi po tri optužnice koje su protiv njega podignute za zločine na Kosovu, Hrvatskoj i BiH, rekao je na kraju jučerašnje rasprave u tom veću predsedavajući sudija Klod Žorda.
Prethodno su, kao prijatelji suda, advokati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Branislav Tapušković i Stiven Kej objašnjavali da je spajanje optužnica na osnovu optužbe za strategiju stvaranja Velike Srbije 'besmisleno', pošto je status Kosova, kao dela Srbije, drugačiji u odnosu na Hrvatsku i BiH. Na tvrdnju Tužilaštva da bi odvojeno suđenje bilo na štetu optuženog, jer bi dugo trajalo i jer bi bilo 'nefer' da on čeka presudu po prvoj optužnici, dok se ne završi drugo suđenje, Tapušković je odgovorio da je, kako se vidi, Milošević u dobrom i fizičkom i psihičkom stanju.
Slobodan Milošević tražio je juče od sudija Apelacionog veća Tribunala da mu omogući da se brani sa slobode, uveravajući sudije da 'neće pobeći' i da će 'prisustvovati svim pretresima'.
- Globalni plan bio je da se stvori srpska država kojom bi dominirao Beograd, a zajednički naziv svih ovih zločinačkih akata je nasilno proterivanje nesrpskog stanovništa sa Kosova, iz BiH i Hrvatske - rekla je juče Karla Del Ponte obrazlažući zahtev Tužilaštva.
Ona je istakla da je Tužilaštvo spremno za suđenje Miloševiću po optužnici za Kosovo 12. februara. 'Mi ćemo 1. jula biti spremni da započnemo i procese za Bosnu i Hrvatsku', rekla je Del Ponte i dodala da će Tužilaštvo za dva meseca predočiti spisak svedoka, dokumentaciju i pisane podneske koji se tiču te dve optužnice.
- Ključni svedoci nisu samo žrtve, već očevici visokog ranga koji će dolaskom pred sud reskirati da im se dese krajnje nepovoljne posledice, čime bi čak mogli biti i sprečeni da ponovo svedoče u eventualno drugom popstupku - rekao je Najs.
Slobodan Milošević izjavio je juče da se 'sabiranjem tri laži ne dobija istina, nego da se samo uvećava laž'. - Crvena nit u tobožnjem zločinačkom projektu o kome govorite jeste dugoročni zločin protiv Jugoslavije i mog naroda i to je zloupotreba moći da bi se izvela istorijska prevara u kojoj će oni koji su se zalagali za očuvanje Jugoslavije biti optuženi za njeno razbijanje - rekao je Milošević.
Na pitanje predsednika veća da odgovori da li bi želeo jedno ili dva suđenja, Milošević, koji je ponovio da ne priznaje Tribunal, rekao je da 'čitav svet zna da je ovo politički proces', a da njemu odgovara 'istina' koja se ne može ugasiti. Umesto odgovora na pitanje on je sudijama rekao: 'To je potpuno vaša stvar'.
On je ocenio da su optužnice 'apsurdne i besmislene' jer se 'srpska politika' bavila mirom i zalagala se za političko rešenje.
Milošević je naveo da je nekadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman javno tražio rat, budući da je procenjeno da se samo tako može izdejstvovati samostalnost Hrvatske od tadašnje Jugoslavije.
- U tom ratu nije Srbija učestvovala kao zaraćena strana - rekao je Milošević, ocenivši da se radilo o 'unutrašnjem sukobu' i da je cilj Zagreba bio da se iz Srpske Krajine istera oko pola miliona Srba koji su tamo živeli vekovima, a da tada u Srbiji 'nije ni postojala svest o tome da u nekom delu Hrvatske žive Srbi'.
Milošević je optužio Nemačku da je, ne čekajući politička rešenja, inicirala prevremeno priznanje samostalne Hrvatske već krajem 1991 i da je time izazvan rat. 'Postojao je plan, ali je to ustvari bio plan protiv Jugoslavije, koja je u ono vreme kao država više nacionalnosti predstavljala model budućeg evropskog federalizma', rekao je on.
Milošević je podsetio da je Srbija prihvatala sve predloge za okončanje sukoba u BiH i čak zavela 'blokadu' da bi naterala tadašnje rukovodstvo Republike Srpske da se složi sa mirovnim projektom. - Dejton je uspeo zato što je prihvaćena formula kojom se štite interesi sva tri naroda u BiH' - rekao je on, odbacivši kao 'besmislice' tvrdnje tužioca da je u Dejtonu trebalo raspravljati i o problemima na Kosovu i Metohiji.
Podsećajući na svoju saglasnost sa albanskim premijerom Fatosom Nanom, na samitu Jugoistoične Evrope na Kritu 1997, kada je 'postalo jasno' da će se regionalna kriza rešiti mirnim putem i da je Kosovo unutrašnje pitanje Srbije, Milošević je ocenio da su tad 'spoljne sile' započele destabilizaciju i pripreme za intervenciju, koja je kasnije i izvršena.
Posle upozorenja Žalbenog veća da su njegove reči proceduralno upućene 'na pogrešnu adresu', jer se od njega jedino očekuje izjašnjenje da li mu više odgovara proces po samo jednoj, ili po više optužnica, Milosević je odgovorio da mu je važno samo da se utvrdi istina.
'Strane sile, albanski teroristi i narko-mafija izvršili su zločin nad stanovništvom Kosova i Metohije, uključiv i Albance katoličke vere', rekao je on, uz napomenu da su rehabilitovane nacističke ideje da bi se formirala upravo Velika Albanija, a ne Velika Srbija. Milošević je dodao da je nemoguće izbeći narodno pamćenje i da se ne kaže uzalud 'narodni sud - božji sud' i da nije on sam pred tim sudom, već i haške sudije i 'njihovi poslodavci'.
Helmut Kol bez odgovora na Lilićeve tvrdnje BERLIN (Beta) - Bivši nemački kancelar Helmut Kol ne želi ni da potvrdi ni da opovrgne navode Zorana Lilića o njihovom navodnom sastanku za vreme intervencije NATO 1999. godine. Biro bivšeg demohrišćanskog kancelara, koji je sada poslanik Bundestaga, za list 'Berliner cajtung' nije želeo da komentariše Lilićev intervju za nedeljnik 'Vreme'.
Prema Lilićevim rečima, on se 3. maja 1999. kao Miloševićev izaslanik u Bonu sastao sa Kolom. Lilić je za 'Vreme' rekao da se vratio sa ponudom mirovnog plana prema kojem je Beogradu bilo dozvoljeno da na Kosovu zadrži 12.000 vojnika i policajaca ukoliko prihvati stacioniranje snaga UN na Kosovu. U trenutku kada se odvijala Lilićeva 'tajna misija', Kol već sedam meseci više nije bio savezni kancelar. Danas o oslobađanju Jokića
HAG (FoNet) - Pretresno veće Haškog tribunala danas će raspravljati o zahtevu penzionisanog jugoslovenskog admirala Miodraga Jokića za puštanje na privremenu slobodu do početka suđenja.
Jokić je optužen za kršenje ratnih zakona i običaja u napadu na Dubrovnik 1991. godine. On se dobrovoljno predao Tribunalu 14. novembra prošle godine, kada je u Hag doputovao u pratnji ministra unutrašnjih poslova Srbije Dušana Mihajlovića.
