Izvor: Blic, 08.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milošević opsednut očuvanjem SFRJ
Milošević opsednut očuvanjem SFRJ
Slobodan Milošević bio je apsolutno protiv rata i sve vreme se borio da do njega ne dođe. On nije imao uticaj na vrh JNA, kao ni na Srbe u Hrvatskoj i Bosni - kategorično je juče svedočila profesor dr Smilja Avramov, prvi svedok odbrane Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom.
Profesorku Avramov, koja je bila Miloševićev savetnik za međunarodna pitanja od 1991. do 1993. godine, juče je, prema ranijoj odluci Sudskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << veća, ispitivao advokat odbrane, Britanac Stiven Kej.
Kao glavne teze odbrane ona je navela da je Milošević bio veliki zagovornik opstanka Jugoslavije, da je sve vreme sarađivao sa međunarodnom zajednicom na iznalaženju mirnog rešenja krize, kao i da nije imao velikog uticaja na vođe hrvatskih i bosanskih Srba, koji su se, 'usled sve učestalijih terorističkih napada, samoorganizovali'.
- Naredba hrvatskih vlasti da se isprazni 25 srpskih naselja u Slavoniji dovela je u Srbiju preko 40.000 izbeglica, a oni koji su ostali formirali su grupe otpora. Milošević nije znao šta sa njima da radi, niti je imao bilo kakav uticaj na njih. Imao je nekog uticaja na bosanske Srbe i Radovana Karadžića, ali posle sankcija koje je Srbija uvela 1994. godine Republici Srpskoj, i taj uticaj je sveden na minimum - izjavila je profesorka.
Što se tiče vođa RSK, za Milana Babića je rekla da je bio nekooperativan, 'dok se sa Martićem moglo lakše sarađivati'. Prof. Avramov je istakla da su Srbi iz RS i RSK sve vreme bili nezadovoljni načinom podrške i količinom pomoći koju su dobijali iz Beograda.
Opisujući predistoriju sukoba, ona se pre svega osvrnula na ustašku emigraciju 'koja 1990. godine dolazi na vlast u Hrvatsku'.
- Prelomni trenutak bila je Brionska konferencija na koju srpska delegacija uopšte nije bila pozvana. Nju je sazvao tadašnji šef diplomatije SFRJ Budimir Lončar i na njoj je odlučeno da se Evropskoj zajednici dozvoli posredništvo u mirnom rešenju krize, uz opstanak postojećih granica SFRJ - podsetila je Avramova.
Ona je kao šok ocenila pojavu plana lorda Karingtona na Haškoj konferenciji 18. oktobra 1991. godine, koji je predviđao secesiju svih republika u 'revolucionarnim, komunističkim granicama' i koji je Srbiji predstavljen kao ultimatum.
- To je bilo flagrantno kršenje međunarodnog prava, koje ispred secesije priznaje pravo na samoopredeljenje naroda, a koje u ovom slučaju Srbima nije bilo garantovano - zaključila je prof. Avramov.
Ipak, 'ne može biti ni reči o Miloševićevim planovima o nekakvoj velikoj Srbiji', jer, kako je podvukla, ona nikada nije čula da on o tome govori, kao ni o upotrebi vojnih sredstava za zauzimanje teritorija.
Avramov je kazala da je Milošević i posle nelegalne secesije Slovenije u leto 1991. 'naglašavao da ne treba optuživati sve Slovence i da se moraju očuvati dobri odnosi sa ostalim republikama'.
Kao razlog razlaza sa Miloševićem 1993, ona je navela da se nije slagala sa njegovom koncepcijom pregovora i saradnje sa međunarodnom zajednicom.
Avramov je izjavila da ima visoko mišljenje o generalu Ratku Mladiću kao vojniku. Ona je prethodno potvrdila da je u jednom članku napisala da je bila 'šokirana optužnicama Haškog tribunala protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića, dve najveće ličnosti u novijoj srpskoj istoriji'.
Avramov su često prekidale sudije opaskama da je preopširna. A. Životić
