Izvor: Politika, 30.Okt.2015, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milićev se ne kaje što mi je zgazio sina
Bojan Jovanović je ogorčen što niko više ne traži vozilo „kantrimen” kojim je njegov sin usmrćen na beogradskom Brankovom mostu 25. jula 2014.
Čini se da je nakon presude Marku Milićevu afera „kantrimen” ponovo na početku.
Četiri i po godine zatvora dobio je 34-godišnji Milićev koji je pet puta pravosnažno osuđivan pre nego što je 25. jula 2014. na beogradskom Brankovom mostu zgazio 21-godišnjeg mladića Luku Jovanovića i zatim pobegao, zastrašio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svedoke, pretio očevicima i naterao taksistu da ga prikriva. Uhvaćen je tek u Kini. Presuda vozaču „kantrimena” zgrozila je Lukinu porodicu, prijatelje i srpsku javnost. „Skandalozno”, kaže za naš list Uroš Aranđelović, drug koji je bio sa Lukom u trenutku nesreće. Posebno ogorčenje izazvala je tvrdnja sudije Svetlane Galić da je reč o „situacionom krivičnom delu koje je svakome moglo da se desi”.
Da li zaista svakom može da se desi da pobegne sa mesta nesreće, da zapreti saučesnicima, da ućutka svedoke, da organizuje kriminalnu mrežu da ga štiti i prebaci u inostranstvo i skriva više od meseca i po dana? Milićev je prvo otišao u Tursku, pa u Kinu gde se skrivao više od mesec dana, a i dalje čuva tajnu gde je „kantrimen” kojim je usmrtio Luku. Ako presuda postane pravosnažna, Milićev će se naći na slobodi veoma brzo, jer je godinu „odležao” u pritvoru u kom se i dalje nalazi, a po zakonu može da bude pušten posle izdržavanja dve trećine kazne.
Iako je izvršilac „osuđen”, Lukin otac Bojan Jovanović oseća da pravda nije zadovoljena.
„Plaši me što će taj čovek za manje od dve godine izaći iz zatvora. Sve to više nema veze sa mnom. Da je moglo više, moglo je. Presedan je da se krivica uspela dokazati i bez automobila i svega što kriju, a u druge sumnje neću ulaziti”, navodi za „Politiku” Bojan Jovanović.
A sve je počelo, kaže on, tako što je u znak protesta krajem jula prošle godine počeo da izlazi na Brankov most kad je video da policija ne preduzima ništa kako bi našla ubicu. Pažnju medija privukla je njegova pojava u crnini sa slikom sina.
Tako se i „Politika” zainteresovala za smrt Luke Jovanovića, izveštavajući i o odsustvu informacija iz zvaničnih izvora na naslovnoj stranici. Zamerili smo se policijskim načelnicima koji nisu želeli da odgovaraju na naša uporna pitanja zbog čega nema napretka u istrazi. Posle smo se zamerili i ministru policije Nebojši Stefanoviću, koji je za naš list demantovao informaciju da je Milićev uhapšen u Kini, da bi je kasnije potvrdio za „Kurir”.
Pritisak medija naterao je državu da reaguje i slučaj „kantrimen” postao je prioritet beogradske policije. Time su zaustavljene glasine o tobožnjoj tajanstvenoj ličnosti koja krije vinovnike nesreće na Brankovom mostu. Međutim, te priče nakon ove presude ponovo postaju aktuelne. Ponovo se nameće pitanje da li neko uticajan nekog štiti?
„Mislim da „kantrimen” niko više ne traži. To ne znači da slučaj i dalje nije otvoren. Kada je Luka poginuo, imao sam potrebu da odem na mesto gde je stradao i izrazim tu vrstu protesta. Do tada me niko nije zvao, a imao sam utisak da policija ništa ne radi. Svi danas zaboravljaju kako je do nesreće došlo”, kaže Lukin otac.
A do nesreće je došlo tako što je na Luku, dok je pomagao drugaru da guraju pokvarenu staru „ladu“, velikom brzinom naleteo „kantrimen”. Kasnije je utvrđeno da je njime upravljao Marko Milićev koji je sa društvom išao sa splava na splav. U automobilu koji je izazvao udes bilo je pet devojaka i dva mladića koji su se veselili i pravili selfije. Nakon nesreće, koja po oceni sudije „svakom može da se desi”, Milićev je pobegao sa mesta udesa, a uhapšen je tek mesec i po dana kasnije u Kini.
„Svakome može da se desi da učestvuje u saobraćajnoj nesreći.
Ali ovo što se dogodilo ne može svakome da se desi.
Znamo iz kog je miljea Milićev. Nemojmo tvrditi nešto i gledati njega nekim drugim očima. On zna ko je vlasnik „kantrimena”, a rekao je da je ta osoba poznata u javnosti. Imam otvorenu sumnju da se u nekim krugovima zna ko je ta osoba i gde je automobil. Ali otpočetka se sve to krije”, dodaje Bojan.
Lukin otac nije stekao utisak da se Milićev pokajao.
„U trenutku kada je iznosio odbranu pošla mi je suza samo zato što je pomenuo Luku. Sve je dobro naučio. Imao je vremena da se spremi, čak i njegov izgled na sudu bila je nečija preporuka. Generalno on je to dobro prezentovao. Ne osećam da se pokajao. Sad je pustio i bradu.
Mantiju kad bi stavio, ljudi bi pomislili da je svešteno lice. Sve je to jedna šarena laža”, priča Bojan.
Lukini drugari koji su danima protestovali u leto 2014. na Brankovom mostu, nakon ove presude duboko su razočarani.
„Tužni smo. ’Očajna država, zato smo tu gde jesmo, pravosuđe – ništa, mizerija od kazne’, samo su neki od komentara u našem društvu na ovu presudu”, kaže Uroš Aranđelović
Za krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, za koje je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora, Milićev je dobio dve godine, dok je presudom odlučeno da za drugo krivično delo nepružanja pomoći osobi povređenoj u saobraćajnoj nesreći bude osuđen na dve i po godine.
U tužilaštvu smatraju da je kazna trebalo da bude mnogo stroža. „Politikin” sagovornik blizak istrazi navodi da je tužilaštvo sve svoje resurse stavilo na ovaj predmet.
„Tužilaštvo će se žaliti na kaznu, a Apelacioni sud će odlučivati o pooštravanju. Uspeli smo da uspostavimo presedan u sudskoj praksi, da dobijemo osuđujuću presudu iako vozilo nikada nije pronađeno. Dokazali smo krivicu Milićeva”, navodi naš sagovornik.
On dodaje da u ovom slučaju nema nijedne olakšavajuće okolnosti po optuženog što podrazumeva mnogo veću kaznu. „Ovo je situaciono krivično delo, ali ne mogu biti isti aršini za običnog građanina i čoveka koji je do tridesetčetvrte uspeo pet puta da bude osuđivan i koji se dovodi u vezu sa ozbiljnim kriminalnim organizacijama u Srbiji”, kaže naš sagovornik iz tužilaštva.
------------------------------------------------------------------
Osuđen i za pokušaj ubistva
Marko Milićev je do sada osuđivan čak pet puta, od čega jednom u inostranstvu.
„Pred domaćim pravosudnim organima, Milićev je 2002. osuđen na tri i po godine zatvora zbog pokušaja ubistva.
Tokom 2004. osuđivan je čak tri puta. Dva puta su mu izricane uslovne osude zbog izazivanja opšte opasnosti i teške krađe, dok je zbog falsifikovanja isprave osuđen na efektivnu kaznu zatvora od pet meseci. Poslednji put osuđen je pred sudom u Štutgartu na dve godine i dva meseca zbog teške krađe”, saznajemo od našeg sagovornika.
