Izvor: Politika, 07.Sep.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milanu Radonjiću šest meseci zatvora
Presuda verovatno neće biti izvršena budući da 1. oktobra nastupa apsolutna zastarelost dela
Milan Radonjić, bivši načelnik beogradskog centra Državne bezbednosti (DB), osuđen je juče pred Drugim opštinskim sudom na šest meseci zatvora, a radnik DB Stevan Basta na mesec dana kraću kaznu zbog nezakonitog hapšenja njihovog kolege Vladimira Nikolića.
Okrivljeni Veselin Lečić, takođe radnik DB, oslobođen je optužbe za ovo krivično delo, dok je Goran >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Živaljević oslobođen optužbe za iznuđivanje iskaza Nikoliću.
Izrečena presuda, međutim, verovatno neće biti izvršena budući da 1. oktobra nastupa apsolutna zastarelost dela. Događaj opisan u optužnici, naime, desio se na taj dan 1999. godine, a jučerašnja presuda, po svemu sudeći, neće biti pravosnažna do tog datuma.
Komentarišući izrečenu kaznu, advokat Vladan Gajić, branilac oštećenog Nikolića, rekao je da je to „presuda pod znacima navoda” dodavši da je tužilaštvo na postupak potrošilo sedam, a sud tri godine.
– Stari režim je na vlasti u pravosuđu i licemerje je odlika srpskog pravosuđa – rekao je Gajić.
Predsednik sudskog veća Drugog opštinskog suda Dušan Agatonović kazao je da je sud obavezan na suđenje u razumnom roku, ali se u javnosti stvorila pogrešna slika da je predmet držan u fioci i odlagan.
– Optužnica je podignuta 2. maja 2006. godine, a stupila je na snagu u septembru te godine, sedam godina posle događaja – kazao je Agatonović i dodao da je zakazano 30 pretresa, od kojih 20 nije održano zbog bolesti okrivljenih, njihovih branilaca, svedoka, oštećenog i lažnih dojava o bombama postavljenim u zgradu Palate pravde.
Agatonović je naveo da je sud odmeravao kazne po zakonu koji je važio 1999. godine, po kojem je zaprećena kazna za to delo bila od tri meseca do pet godina zatvora, kao i da je sud imao u vidu da su Radonjić i Basta neosuđivani i da su porodični ljudi.
Slučaj Vladimira Nikolića, sada generalnog konzula Srbije u Trstu počeo je, sada davnog 1. oktobra 1999. godine, kada su ga kidnapovale njegove kolege iz tajne službe. Istoga dana „Studio B” je objavio informaciju da je Nikolić kidnapovan i da su to uradila četvorica njegovih kolega. U intervjuu datom „Politici” pre godinu dana, Nikolić je opisao detalje koje su propratile njegovu otmicu.
– Dva dana posle mog kidnapovanja dogodila se „Ibarska magistrala”. Ljudi iz službe planirali su atentat na Vuka Draškovića, pa su mislili da ja, pošto sam se posle otkaza u DB zaposlio u Direkciji za građevinsko zemljište na čijem se čelu nalazio rođeni brat Danice Drašković, mogu da im poremetim planove.
Sve vreme su od mene pokušavali da izvuku informaciju kakvu sam to tajnu odao SPO-u, pa sam zauzvrat dobio posao u direkciji. Puštali su mi traku iz koje su zaključili da sam, navodno, čovek SPO-a – rekao je tada Nikolić.
Objašnjavajući o kakvoj se traci rade, Nikolić je kazao da su mu pustili razgovor između Vuka Draškovića i Ognjena Pribićevića i da mu se činilo da je čuo samo jedan deo snimka. Na snimku se, kako je tada rekao Nikolić, čulo kako Drašković kaže: „A, druga stvar je". oni su uhapsili našeg čoveka”.
Nikolić je zbog odavanja službene tajne osuđen na godinu dana zatvora. Pošto je izašao na slobodu, podneo je krivičnu prijavu protiv ljudi iz službe odgovornih za njegovu otmicu. Predmet je kasnije, po službenoj dužnosti, uzeo da goni tužilac.
Zahtev za sprovođenje istrage protiv Radonjića (tadašnji načelnik beogradskog centra DB-a), Lečića (tadašnji zamenik Radonjića) i Baste (zaposlenog u centru) podnet je 2001. godine, a protiv Živaljevića (bivši zamenik direktora BIA) tri godine kasnije. Istražni postupak je okončan 2006. godine posle čega je ubrzo počelo i suđenje.
Prvooptuženi Radonjić, tvrdio je na suđenju da je Nikolić „uhapšen zbog zaštite službe i države i daljeg operativnog rada”. Iznoseći odbranu, ovaj okrivljeni je rekao da prilikom hapšenja u pitanju „nije bila nikakva zavera”.
Dodao je i da mu „nije jasno zbog čega Lečić, Basta i Živaljević sede na optuženičkoj klupi”, objasnivši da su oni samo radili svoj posao i izvršavali naloge”.
Lečić je potvrdio da je potpisao sporna rešenja, ukazavši da je to uradio tek pošto je dobio nalog telefonom od Radonjića. Basta je, takođe, potvrdio da je potpisao rešenje o zadržavanju 24 sata, dok je iznudu iskaza negirao.
M. Derikonjić
[objavljeno: 08/09/2009]
.jpg)
