Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mijinova verzija smrti Trivana
Prvostepeno osuđeni bivši policajac tvrdi da nije želeo smrt Zdravka Trivana. – Za nas je to klasično ubistvo, kaže Miomirka Melank iz NVO "Kikindski klub"
Kikinda – Saša Mijin je krajem 2005. godine kao policajac pretukao Zdravka Trivana koji je od posledica batina ubrzo preminuo. Javnost je postupak mladog policajca protumačila kao brutalnost koja nije prestala da se prepričava do danas. On je i osuđen u prvostepenom postupku na šest godina zatvora. Nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je oko godinu dana proveo u pritvoru, na dan izricanja presude Mijin je, do njene pravosnažnosti, pušten na slobodu. Nedavno je opet bio akter jednog ekscesa i protiv njega je podneta prekršajna prijava, a to je bio i razlog da na sebe ponovo privuče pažnju Kikinđana.
Kao što je "Politika" u više navrata pisala, Mijin je krajem 2005. godine, u vreme noćnog dežurstva, zajedno s koleginicom Tatjanom Radišić intervenisao u jednoj zgradi u kikindskom Mikro naselju. Tu je pokojni Trivan, u alkoholisanom stanju pokušavao da uđe u iznajmljeni stan, na čijim je vratima bila istaknuta poruka gazdarice da je izdavanje otkazano. Na ulaznim vratima bila je promenjena brava, a pripiti podstanar verovatno nije primetio obaveštenje nego je uzaludno pokušavao da ih otvori. Ispostavilo se da je pokušavao da uđe i na druga vrata, a sve to je uznemiravalo stanare pa je alarmirana policija. Dežurna patrola Mijin – Radišić je dva puta reagovala i preko interventne policijske ekipe pijanog Trivana slala u stanicu, a on je oba puta pušten. Nakon treće dojave pomenuti policijski tim je opet intervenisao. Tom prilikom Mijin je, kako su ga teretili organi gonjenja, pretukao Trivana i ovaj je kasnije nađen mrtav pored česme u Mikro naselju.
Ni skoro dve godine, pored mnogobrojnih nejasnoća koje prate ovaj događaj nije razjašnjeno kako je lekarka Hitne pomoći, koja je ujutro došla na lice mesta, konstatovala da je Trivan umro prirodnom smrću i zašto on te noći nije zadržan da se otrezni, što je inače policijska praksa. Obdukcija, koja je urađena na zahtev porodice, pokazala je da je Trivanu od jednog ili više udaraca prsla jetra i to je razlog što je iskrvario i umro.
Kada je događaj obelodanjen, izazvao je zgražavanje javnosti, a neke nevladine organizacije su Mijinov postupak drugačije kvalifikovale od organa gonjenja. Događaj je imao za posledicu smene u policiji, a Saša Mijin je optužen za krivično delo nanošenja teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću za šta je osuđen na šest godina zatvora, a na tu presudu su se žalili i njegovi branioci i tužilac, pa se čeka odluka Vrhovnog suda.
– Za nas je to bilo klasično ubistvo, a skandalozno mala kazna i puštanje glavnog aktera iz pritvora nakon čega on ponovo pravi eksces, govori da naše institucije nisu na visini zadatka i da život ovde vredi strašno malo – rekla je za naš list Miomirka Melank aktivistkinja nevladine organizacije "Kikindski klub", čiji su članovi sve vreme tvrdili da se u istrazi zataškava istina kako bi bila izbegnuta šira odgovornost .
Saša Mijin, koga smo zatekli u dvorištu rodne kuće u Kikindi, pristao je na razgovor za "Politiku" "zato što je pred narod o njemu izneto niz neistina pa je vreme da se čuje i druga strana".
– Ovaj eksces s maloletnikom je odličan primer. Javnost je obaveštena da smo se posvađali oko motora, a neke novine su navele i da sam hteo da mu ga otmem, pa sam sada, pored ubice postao i razbojnik. A ja sam zamolio tog dečaka da ne galami sa svojim društvom ispred kuće u kojoj spava dete mog prijatelja. On me je uvredio i to drugi put u poslednjih pet-šest dana, nazvavši me pogrdnim imenom, u vezi sa ranijim događajem sa Trivanom. Nisam ga udarao, već samo odgurnuo, a on je tom prilikom zakačio motor koji se tu našao, i posle toga mi je zadao više udaraca. Svestan da mi nisu potrebni nikakvi ekscesi dok se protiv mene vodi sudski postupak, ja sam se uzdržao i nisam mu vraćao udarce. Međutim, mediji su jedva dočekali da prikažu događaj sasvim drugačije, proglašavajući me otimačem i razbojnikom. Isto tako se dogodilo u prvom i, za pokojnog Trivana i za mene, kobnom događaju. Zajedno s koleginicom intervenisao sam treći put da bi onemogućio narušavanje javnog reda. Celu noć komšije u toj zgradi nisu mogle da spavaju i bio sam primoran da pijanog čoveka izvedem iz nje. On se opirao i još u hodniku sam ga jednom udario nogom otpozadi. Ispred zgrade nije hteo da sedne na klupu i počeo je da mi pruža otpor. Kada sam pomislio da je krenuo na mene izveo sam klasičan policijski zahvat, udario ga jednom i zavrnuo mu ruku kako bih ga savladao. On je tada pao na ivičnjak i verovatno povredio jetru. Nisam ga besomučno tukao palicom koju sam upotrebio samo za udarce po tabanima da bi se digao sa zemlje i seo na klupu. Nisam želeo da teško povredim tog čoveka, a kamoli da ga ubijem. Pa veštaci su utvrdili da mu je jetra duplo veća od normalne zbog alkohola i da je bila zdrava udarci mu ne bi naštetili – priča Saša Mijin, koga čeka ponovni odlazak u zatvor.
Njegova opsesija su, kaže, sin David i ples. Igra još od ranog detinjstva, ranije brejk dens, a zatim hip-hop. I danas u Novom Sadu ima plesnu grupu, a učestvovao je i dva puta na svetskom prvenstvu. Završio je srednju saobraćajnu školu i kurs za policajca, gde je prošao sve psihofizičke testove. Sina je dobio dok je bio u pritvoru, a za to vreme je i supruzi dao pristanak za razvod braka. Na konstataciju da su ključni svedoci, bračni par Zec koji je sve gledao s prozora, rekli drugačije, odnosno da je brutalno tukao Trivana bivši policajac pita kako oni nisu odmah reagovali i sve prijavili policiji nego tek nakon nekoliko sati.
– Iskreno se kajem zbog tragedije tog čoveka čiju decu poznajem i naglašavam da nisam imao nameru da mu nanesem zlo, a naneo sam ga i sebi – kaže Saša Mijin koji će u oktobru napuniti 23 godine.
Đuro Đukić
[objavljeno: 31.08.2007.]
