Izvor: Blic, 04.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mijatović raznet minom
Mijatović raznet minom
BEOGRAD - Iza ubistva predsednika FK 'Bežanija'Gorana Mijatovića Mite (36), stoji fudbalska ili narko mafija. Međutim, informacija koje bi uputile ka izvšiocu i naručiocu ubistva, za sada nema. Trenutno se ispituje kome se Mijatović zamerio i ko bi mogao da ima korist od njegove likvidacije. Proveravaju se svi kontakti koje je imao u poslednje vreme i ispituju prijatelji i poslovni saradnici. Za sada je nesumnjivo samo to da je Mijatović bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << umešan u razne mutne radnje - kaže sagovornik 'Blic'-a iz policije.
- Mijatović je deo svog novca uložio u srpski fudbal i niko nikada nije proverao odakle mu te pare. On je pričao da je to novac od kladionica i kockarnica, da želi da decu skloni sa ulice od droge i kriminala. To je bila šarena laža, jer je on ulaganjem u 'Bežaniju' 'oprao' pare od klasičnog kriminala i droge - kaže sagovornik 'Blica' iz vrh srpske policije.
Naš sagovornik tvrdi da je fudbalska mafija pod posebnom obradom MUP-a.
- U tom poslu ima svega- od nameštanja utakmica, milionskih transfera igrača, kladioničarskih uloga, pranja novca... Pripadnici najorganizovanijih kriminalnih grupa su odavno u to upleli svoje prste i sada dolazi do borbe za primat, do neraščišćenih računa...- navodi naš sagovornik i dodaje da motiv ubistva tek treba da se utvrdi.
Mijatović je prekjuče raznet ispred zgrade u kojoj je stanovao u Ulici Marka Čelebanovića 47 na Bežanijskoj kosi, kada je eksplodirala mina postavljena u 'audiju 80'. U eksploziji je ranjen i njegov telohranitelj Slavko Novković (28), koji je dva sata kasnije preminuo.
Policija je do sada utvrdila da je sporni 'audi 80' ukraden i da su na njemu bile lažne tablice. Pretpostavka je i da se ubica, koji je daljinskim upravljačem aktivirao eksploziv, u momentu detonacije nalazio ili u žbunju preko puta Mijatovićeve zgrade, ili na stanici autobuske linije 82.
- Mijatović je ubijen rasprskavajućom minom usmerenog dejstva (MRUD), naoružanjem koje je sredinom osamdesetih godina razvila tadašnja JNA. U početku je ova vrsta mina rađena u fabrici 'Slavko Rodić' u Bugojnu i punjena je plastičnim eksplozivom, nitropetitom koji je uvožen iz Švedske - kaže za 'Blic' pukovnik Milovan Azdejković, stručnjak za eksplozive i efekte dejstva eksploziva koji je u saradnji sa kriminalističkom policijom radio na rekonstukciji ubistva Mijatovića.
Azdejković objašnjava da se radi o protivpešadijskoj mini, konkavnog oblika, u kojoj se ispred eksploziva nalaze kuglice zalivene u polistrilu.
- U mini ima 1.500 čeličnih kuglica, iza kojih se nalazi 2,5 kilograma plastičnog eksploziva sa inicijacijom u centru. Usled detonacije, kuglice se rasipaju i tuku zonu dejstva od 90 stepeni. Kao snop, kuglice lete 60 metara horizontalno a na udaljenosti od 30 metara, u visini od 1,5 metara. U toj zoni nema preživelih - kaže pukovnik Azdejković. On navodi da je ovo prvi put da se ova vrsta eksploziva koristi u klasičnoj sačekuši.
- U pitanju je profesionalno ubistvo i iza njega može da stoji samo neko ko je vrhunski obučen. Eksploziv nije bio ispod automobila , već unutra, kod hladnjaka , a postavljen je na mestu zločina a ne ranije. Automobil nije mogao da bude vožen sa takvom minom unutra. Vozilo je parkirano ispred ulaza zgrade, postavljena je mina i aktivirana u momentu kada su Mijatović i Novković bili udaljeni najviše tri metra - tvrdi pukovnik Azdejković.
On navodi da je posle raspada SFRJ, patent MRUD preuzela vojna fabrika u Beranama, ali da proizvodnja nikada nije pokrenuta.
- Ostale su neke zalihe tih mina iz Bugojna i korišćene su na albanskoj granici. pitanje je da li je neka od tih mina završila i u nečijim rukama. Cena takve mine, na crnom tržištu bila je oko 1.000 evra ali će posle ovoga sigurno skočiti - kaže pukovnik Azdejković.
Mijatović je inače važio za osobu koja je veoma oprezna i mnogo je polagao na ličnu bezbednost. Zato je neobično što prekjuče ni on, ni njegov telohranitelj nisu bili naoružani.
- Živeo je u potkrovlju zgrade, preuređenog u pravu hacijendu. Imao je video nadzor ispred stana, ali ne i ispred zgrade - kažu njegove komšije i navode da su se odmah posle zločina, na parkingu pojavili svi Mijatovićevi prijatelji.
Tamara Marković-Subota - Aleksandra Ž. Adžić Bombaši godinama nisu uhapšeni
Ubistva i ranjavanja u eksplozijama automobila bombi više su prisutna Bosni i Hercegovini ili Crnoj Gori nego u Srbiji.
U Beogradu je još pre 14 godina
Rade Ćaldović Ćenta preživeo napad kada je pod njegov džip postavljen eksploziv.
Budvanin Ivan Kontić (32) poginuo je 2002. godine kada je u beogradskoj Ulici cara Lazara kod broja 19 eksplozija raznela njegov automobil. Bomba podmetnuta ispod
'audija A6' eksplodirala je kada je ulazio u automobil. On je bio prijatelj Ivana Delića, čije ime se pominjalo u vezi sa mnogim kriminalnim aktivnostima, ali nikada nije bio optužen ni za šta. Iste godine, u Kragujevcu u eksploziji automobila bombe ubijen je i Igor Fišeković Fišek. Do danas nisu identifikovani napadači na njih dvojicu. Strah među žiteljima Bežanijske kose
BEOGRAD - Ispred zgrade u Ulici Marka Čelebonovića 47 na Bežanijskoj kosi juče niko nije prolazio.
- Pre dve godine je, gotovo na istom mestu, jedan džip odleteo u vazduh. Od tada evo vidite kuda prolazim - priča osedeli komšija pokojnog Gorana Mijatovića, koga smo našli na travnjaku iza pomenute adrese i nastavlja:
- Najviše se plašim za unučad. Nikome ovde nije svejedno živeti. Drugi komšija, takođe neki budžovan, ogradio sebi zajedničko dvorište, ne da deci da se igraju... Ja znam za jednog komšiju, video sam ga da devojčicama i dečacima prodaje drogu, već duže vreme, ali niko ne sme da ga prijavi... Ja se plašim zbog dece... Ma, bolje mi je da ćutim.
U drugoj ulici odatle, ispred kafića 'Đorđo', takođe muk. Jedva da neko prolazi i to sagnute glave. Na tom mestu su 18. septembra ubijena dva mladića, bivši i suspendovani policajac. Eksplozija od prekjučerašnjeg atentata čula se do tamo i ponovo ulila strah u kosti stanovnicima Kose.
- Ovu dvojicu su ubili oko 22 sata, kada se ja obično šetam ovuda. Od tada, ne mogu reći da se plašim za sebe, ali mi nije svejedno kada prolazim pored kafića 'Đorđo'. Uvek se setim događaja i počnem da razmišljam o tome - priča devojka koja živi u zgradi preko puta pomenutog kafića.
D. O.
