Izvor: B92, 29.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mihajlović i bele knjige
Beograd -- Dušan Mihajlović, bivši ministar policije, otkrio je da ne postoji jedna već dve "bele knjige" MUP-a o organizovanom kriminalu.
Mihajlović nedeljama tvrdi da Stanku Subotiću, za kojim je raspisana poternica Interpola zbog šverca cigareta, nije pokazao izveštaje akcije Mreža (u kojima se, navodno, pominje Subotić), već "belu knjigu". Za Mihajlovića je Stanko Subotić prošle godine rekao da mu je lično pokazao podatke iz istrage akcije Mreža, a Mihajlović >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se sad pravdao da je Subotiću pokazivao "belu knjigu".
Podsećamo, kada je u emisiji Poligraf TV B92 pre dve nedelje bivši ministar bio suočen sa činjenicom da Stanka Subotića nema u "beloj knjizi", Mihajlović je optužio novinare B92 da su iscepali stranicu sa Subotićem i javno obećao da će nam je dostaviti.
Inače, "belu knjigu" B92 je dobio lično od tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića 2002. godine, kao i većina beogradskih redakcija.
Sinoć, međutim, Dušan Mihajlović, gostujući na RTS-u, nije pokazao spornu stranicu nego je pokušao da objasni da zapravo postoje dve "bele knjige". U jednoj, koju je radila Državna bezbednost, Subotića ima, a u drugoj, Javne bezbednosti, njega nema.
Uz sve to, Mihajlović je izneo i tvrdnju da "bela knjiga" za policiju zapravo i ne postoji, pa je tako ostalo nejasno šta bivši ministar policije tačno tvrdi.
Mihajlović: Ovo je jedna "bela knjiga", koju je uradila Javna bezbednost - znači to su identifikovane organizacione grupe. To su mi pokazali u nekim emisijama, znači to je jedna 'bela knjiga'. Ovo je druga informacija o istom pitanju", rekao je Mihajlović, pokazujući papire novinarki RTS-a.
RTS: Dakle, vi tvrdite da u drugoj beloj knjizi, za koju tvrdite da postoji...
Mihajlović: Ma, nije, to je... za policiju nema, 'bela knjiga' ne postoji, to su ove informacije, praktično to je jedinstven materijal; evo, pokazaću vam ovde i samo pročitajte taj naslov i možete da okrenete stranu da vidite da li postoji ili ne postoji Stanko Subotić.
RTS: Ovde, na strani 25, zbilja stoji da Stanko Subotić, Cane Žabac i Cane Bubuljica, vlasnik je više firmi u zemlji i inostranstvu.
Mihajlović je takvim, najnovijim objašnjenjem još jednom pokušao da negira svoju odgovornost povodom informacija da je kao ministar odavao podatke iz istrage o akciji Mreža, kao i optužbe da je pokazujući rezultate Mreže uzeo novac od Subotića za finasiranje političke kampanje svoje stranke.
Zanimljivo je da je bivši ministar policije, onog trenutka kada je raspisana poternica za Subotićem i kada je u pitanje dovedena njegova odgovornost, okrenuo priču i u javnost počeo da iznosi optužbe na račun saradnika bivšeg premijera - da su umešani u ubistvo Zorana Đinđića.
Bez odgovornosti Koštunice
Jedna od najnovijih informacija koje je izneo jeste i ta da ne postoji nikakva odgovornost Vojislava Koštunice, koji je u vreme pobune JSO-a, kao predsednik Jugoslavije javno podržao pobunu.
"Ispalo je da je tom konferencijom za štampu predsednik Koštunica dao neku prećutnu podršku ili opravdanje za to što je uradila Jedinica i na neki način mislim da je svima nama mozak stao", rekao je sinoć Mihajlović.
"I mislim sada da je greška što nije sela Vlada i zvanično zatražila pismom od predsednika Koštunice da vojska pomogne u rešavanju pobune jedne jedinice, koja je pokušaj državnog udara. Da je on to odbio, onda bi sada nosio tu istorijsku odgovornost, a mi bi imali jasnu stvar oko toga", rekao je on.
B92 je, međutim, došla do dokumenta Vojne službe bezbednosti, u kojem se navodi da je tadašnji načelnik uprave Vojne bezbednosti Aco Tomić obećao Miloradu Ulemeku da se Vojska neće mešati u pobunu.
Dokument Vojne službe bezbednosti: Novembra 2001, tokom pobune "crvenih beretki", kod generala Tomića su došli Mikelić i Legija. Legija je imao podatke da će doći do sukoba Jedinice za specijalne operacije i Kobri, a pošto je mislio da su Kobre potčinjene Upravi bezbednosti Generalštaba, tražio je Tomićevo mišljenje u vezi s tim. Tomić mu je dao garanciju da se Vojska neće mešati.
Aco Tomić bio je na optužnici za ubistvo premijera Srbije. Međutim, posle promene vlasti 2004. godine, specijalni tužilac Jovan Prijić odustao je od daljeg krivičnog gonjenja zbog, kako je naveo, nedostatka čvrstih dokaza.
U optužnici iz 2003. navodi se da je pobuna JSO-a bila početak stvaranja političkog ambijenata za ubistvo premijera Srbije. Cilj kriminalne organizacije, na čijem čelu su bili Ulemek i Spasojević, bio je osvajanje vlasti.
Prvi test za ostvarivanje tih ambicija bila je pobuna, koja je imala političku pozadinu kroz zahteve za smenu ministra policije i donošenje zakona o saradnji s Hagom.
U optužnici je navedeno da su dometi pobune ohrabrili Spasojevića i Ulemeka da osnovnu ideju - osvajanje vlasti - forsiraju, ali sada na drugi način i drugim sredstvima - ubistvom premijera.
Iako se to navodi u optužnici, Ulemeku i optuženima za ubistvo premijera do danas, međutim, nije stavljeno na teret organizovanje oružane pobune.
Popović najavio tužbu
Mihajlović je u emisiji rekao i da je premijer Zoran Đinđić bio "marioneta ambicija" nekadašnjeg šefa vladinog Biroa za komunikacije sa medijima Vladimira Bebe Popovića. Mihajlović je za sebe rekao da nije "ničiji džoker", kao i da ga niko nije ucenio.
Nekadašnji šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović najavio je da će zbog emisije "Otvoreni studio" u kojoj je gostovao Dušan Mihajlović, tužiti čelnike Radio-televizije Srbije i autora emisije.
"Zbog grubog kršenja Zakona o javnom informisanju, Zakona o radiodifuziji, zbog gaženja svih profesionalnih i etičkih normi, zbog zloupotrebe javnog nacionalnog servisa u svrhu privatnog obračuna direktora RTS-a i korišćenja javnog dobra za vođenje njegovih ličnih ratova, moji advokati će se obratiti svim nadležnim državnim organima i međunarodnim organizacijama", naveo je Popović u saopštenju.
Kao sporedne ciljeve kampanje on navodi "odbranu Vojislava Koštunice zbog njegove evidentne umešanosti u političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića", i uklanjanje iz medija svih imena koja se pominju u akciji Mreža, "kako se ne bi otvaranjem te teme došlo do povezanosti današnje vlasti, a posebno do ličnih odnosa direktora 'nacionalnog servisa' sa svim akterima akcije Mreža".
Reakcije na istupanje Mihajlovića
Nekadašnji ministar u Vladi Zorana Đinđića Vladan Batić izjavio je da je rasvetljavanje političke pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića "mozaik sa puno kockica" i da bi trebalo utvrditi šta se dešavalo pre i posle puštanja pripadnika zemunskog klana iz pritvora.
Batić je kazao da bi tužioci, ako se utvrdi da su krivi za puštanje "zemunaca", trebalo da odgovaraju, istakavši da specijalni tužilac nije trebalo to da iznosi "zbog interesovanja javnosti" dok se njihova odgovornost ne utvrdi.
On je ocenio da Radovanović "kao portparol Demokratske stranke Srbije" izbegava da na tapet stavi značajnije ličnosti.
"Smatram nedopustivim nameru kojom Mihajlović umesto preuzimanja odgovornosti, kao što je nekada imao snage da uradi, teret sopstvenih postupaka na skandalozan način pokušava da prenese na Vladimira Popovića", navela je u saopštenju potpredsednica LDP-a Nataša Mićić.
Ona je ukazala da je razočarana jer je Mihajlović pod pritiscima vlasti pristao da se odrekne svih vrednosti za koje se zalagala Vlada Zorana Đinđića.
Potpredsednica LDP-a navodi da neće zaboraviti doprinos Mihajlovića hapšenju i ekstradiciji Slobodana Miloševića, njegovo suprotstvaljanje mafiji koje je kulminiralo u akciji Sablja, i njegov doprinos tadasnjoj vladajućoj koaliciji koja je insistirala na modernizaciji.
"Imajući sve ovo u vidu, još mi je teže da prihvatim poslednje postupke Dušana Mihajlovića, posebno njegovu kolaboraciju sa Demokratskom strankom Srbije, koju je svojevremeno nazvao 'sektom opasnih namera' ", navodi Nataša Mićić.
"Posle pauze od osam godina javnost je u tendenciozno vođenoj emisiji RTS-a Otvoreni studio mogla da dozna da je Vlada Zorana Đinđića imala najdublje veze sa mafijom i da je kriminalac Ljubiša Buha Čume bio rado viđen gost Vlade", navodi u saopštenju Socijademokratska unija.
"Ove zapanjujuće neistine i uvrede Dušan Mihajlović je izneo tek onda kada se u javnosti postavilo pitanje njegovih kontakata sa Stankom Subotićem, za kojim je MUP Republike Srbije raspisao poternicu", smatra ta stranka, čiji je predsednik Žarko Korać bio potredsednik u Vladi Zorana Đinđića.
"Dušan Mihajlović se trudi da potvrdi sve ono što najgori delovi našeg društva misle o Zoranu Đinđiću kao reformatoru. Neka služi na čast Dušanu Mihajloviću da se našao u društvu ljudi koji tako govore", zaključuje SDU.
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozvao je Dušana Mihajlovića da, kao dokaz za svoje tvrdnje, ne koristi u javnim nastupima knjigu te organizacije "Svedočenje pred Specijalnim sudom Vladimira Popovića na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića".
"Braneći se od optužbi koje protiv njega iznose drugi akteri zbivanja koja su prethodila ubistvu premijera Đinđića, Mihajlović pokazuje ovu knjigu kao dokaz u svoju korist, pozivajući se na činjenice koje u njoj - ne postoje", piše u saopštenju Helsinškog odbora, koji Mihajlovićevo ponašanje ocenjuje kao "nečasnu manipulaciju".
Odbor je knjigu izdao pre dve godine i ona sadrži javno svedočenje Popovića kao svedoka odbrane.
Reagovali Sud časti NUNS-a i Ministarstvo
Sud časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije pozvao je medije u Srbiji da se distanciraju od kampanja koje političke i druge grupe vode jedne protiv drugih i protiv pojedinaca.
"Podsećamo kolege da je osnovni moto naše profesije traganje za istinom, a ne utvrđivanje unapred zadate istine", piše u saopštenju Suda časti dostavljenom agenciji Beta.
Nevladine organizacije su Sudu časti NUNS-a dostavile na uvid i tekstove objavljene u NIN-u, Standardu, Presu, Politici, Pravdi i Kuriru, gde napisi o Popoviću i Jovanoviću "potpuno devalviraju medijske etičke standarde i podsećaju na najprimitivniji obračun iz perioda staljinizma ili (na rubriku) 'Odjeci i reagovanja' iz ratne 'Politike'".
Sud časti je našao da se u tim napisima "jasno uočava tendencija presude bez, a svakako pre suđenja, kao i stvaranja atmosfere u kojoj bi eventualno sudsko dokazivanje krivice (Popovića i Jovanovića) za najteža krivična dela, uključujući i učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića, bilo čista formalnost".
Sa tom ocenom saglasilo se i Ministarstvo kulture, navodeći, međutim, da njegova uloga nije da utiče na uređivačku politiku medija.
"Uključivanje medija u kampanje političkih neistomišljenika jeste nedopustivo, ali Ministarstvo kulture ne može da "natera" medije da poštuju osnovna pravila novinarske profesije", saopštio je pomoćnik ministra kulture za medije Dragan Janjić.
Janjić je u pismu dostavljenom nevladinim organizacijama naveo da izvršna vlast ne treba da ima takve ingerencije jer bi one lako mogle da budu upotrebljene kao sredstvo prinude protiv medija i medijskih sloboda.
"Ministarstvo deli zabrinutost nevladinih organizacija zbog činjenice da su pojedini mediji i dalje skloni da presuđuju pre sudova, grubo etiketiraju i vređaju grupe i pojedince. Podsećamo da su ovakvim napadima izloženi i najviši predstavnici vlasti", naveo je pomoćnik ministra.
.jpg)
