Izvor: Blic, 15.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mešali se krici i rafali
Mešali se krici i rafali
Jedino srpsko selo u metohijskoj kotlini obavijeno je tugom i bolom posle zločina koji su pre dva dana počinili albanski teroristi presvučeni, kako tvrde meštani, u uniforme Kosovskog zaštitnog korpusa. Zločinci su pucali iz automatskog oružja na srpsku decu dok su se kupala u viru reke Bistrice na oko 300 metara od sela. Na mestu su pokošeni učenik trećeg razreda Pantelija Dakić (10) i Ivan Jovović (20), dok su Marko Bogićević (10), Đorđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14) i devojčica Dragana Srbljak (13) teško ranjeni. U iščekivanju posmrtnih ostataka stradalih, sve oči ovdašnjih Srba usmerene su put Beograda i bolnice u Prizrenu, gde se lekari bore za život Bogdana Bukumirića i Marka Bogićevića.
- Bilo nas je oko 50. Mnogo dece. Sve se dogodilo u trenutku. Prišli su nam sa druge strane reke kroz vrbe i odjednom se začula rafalna paljba, dva rafala. Usledili su jauci i kuknjava, video sam kako moj najbolji drug Bogdan pada, i pored njega Ivan. Pored mene, Mirko je pao natraške u kukuruz. Samo krici, deca skaču u vodu. Uzeo sam Mirka u naručje i onako u magnovenju odneo ga do automobila. Stariji su ga prebacili do ambulante. Krv mu je tekla iz stomaka i glave - priča četrnaestogodišnji Arsenije Dašić na čijoj majici tragovi osušene krvi svedoče o zločinu koji su albanski teroristi počinili nad srpskom decom.
- Majicu neću prati, podsećaće me dok sam živ na 13. avgust 2003. godine.
Rajko Jandžaković je prvi smogao snage da sa ranjenom srpskom decom krene put albanske bolnice u Peći, pošto lekar Marko Banjac u mesnoj ambulanti nije znao više šta da radi. U blizini Zelene pijace, kilometar pre bolnice, Rajkov automobil u kome se nalazio povređeni Ugrenović ostao je bez goriva.
- Napalo nas je dvadesetak albanskih mladića. Polupali su kola i počeli da me izvlače. Nisu pomogle moje molbe i zapomaganje da mi u kolima umire dete. Milovanu Pavlovića koji je bio sa nama naneli su teške telesne povrede. Srećom, naišla je policija Unmika ali, nažalost, ni njihovo prisustvo nije bilo dovoljno da nam albanski lekari priteknu u pomoć. Na ulazu u bolnicu stražari su nas napali palicama, pa su čak i povređenog Đorđa više puta udarili po glavi. U jednom trenutku pomislio sam da nam je svoj trojici kraj.
Zbog tuge i beznađa koji su ih snašli, Goraždevčani su zanemeli.
- Ovo smo očekivali. Pre tri godine, 11. avgusta bacili su nam bombu i ubili dve osobe. Albanci obeležavaju godišnjice ubistava Srba novim ubistvima. Ovaj zločin 'nisu' učinili Albanci, ovo su učinili mirovnjaci - italijanska policija i Kfor. Upozoravali smo ih da nam Albanci prete, ali su oni tvrdili da mi umišljamo i, evo šta se dogodilo. Iskoristili su školski raspust i brojnost dece u selu. Njihov čovek je ovaj zločin naručio. Deca su videla kako zločinci beže u pravcu sela Ćuške, rodnog mesta komandanta Kosovskog zaštitnog korpusa Agima Čekua - veli Miloš Kastratović.
Pripadnici specijalnih jedinica Kfora i Unmika, koje su predvodili lično komesar Unmik policije Stefan Feler i šef departmana za pravosuđe Kristijan Kadi, započeli su istragu uz korišćenje obučenih pasa. Istraga je usmerena prema meštanima sela Ćuške, pošto i mirovnjaci imaju indicija da su zločinci u meštanima Čekuovog sela imali saučesnike. Goraždevac je u potpunoj blokadi, ali i ovog puta, što je već viđeno kada se počini zločin nad Srbima, specijalci započinju istragu saslušanjem Srba. Očigledno da ni u ovom slučaju, u slučaju ubistva srpske dece u Goraždevcu, nisu dovoljne reči Felera da su zločin počinili ljudi bez uma, kopilad. Majk Novicki, ombudsman za ljudska prava na Kosovu i Metohiji, posetio je juče Goraždevac, a preksinoć je oko tri hiljade vojnika Kfora, među kojima su bili i specijalci Unmika sa psima tragačima, krenulo u potragu za teroristima. U okolini je pročešljana svaka albanska kuća, a prema nezvaničnim informacijama, dvadesetak metra od reke, nađen je jedan okvir puške.
Stanovnici Goraždevca su se juče ujutro ponovo okupili u centru mesta i nastavili mirne proteste, a prethodne noći niko od njih nije spavao. Istraga Unmik policije i Kfora trajala je tokom čitave noći. Obdukcija ubijenih Ivana Jovovića i Panta Dakića trebalo bi da bude u Peći, a meštani Goraždevca insistirali su da je izvrše srpski eksperti sudske medicine. Jovović i Dakić će, najverovatnije, biti sahranjeni danas.
Situacija u selu je napeta. Zabrinuti Srbi govore da više niko od njih nema poverenje u međunarodnu zajednicu, a sve je više onih koji smatraju da treba da se isele sa Kosova i Metohije. N. Zejak Ivan je trebalo da se ženi
Ivan Jovović je bio iz sedmočlane porodice i trebalo je da tokom leta pravi svadbu. Planirao je da započne gradnju kuće na očevom imanju. Tvrdio je da živ iz Goraždevca neće i često je dolazio u sukob sa meštanima koji su mlađu generaciju ubeđivali da im života na Kosovu nema.
- Sudbina bira one najbolje - kaže Mirko Petrović, kao što je izabrala uz Ivana i desetogodišnjeg Panteliju, koji je bio jedan od najboljih đaka u odeljenju. On je bio najstarije dete u porodici i imao je brata i sestru. Njegov drug Marko Srbljak neće više imati s kim da igra košarku i da uči da pliva, a stolica u odeljenju će ostati zauvek upražnjena i na njoj će, kako kaže, ucrtati nožem ime svog druga.
Ranjeni Marko Bogićević ima mlađu sestru, Đorđe Ugrenović takođe ima braću i sestre. Četrnaestogodišnji Bogdan Bukumirović ima brata i tri sestre, a godinu dana mlađa Dragana Srbljak dve sestre. U Goraždevcu, najvećoj srpskoj enklavi na Kosovu i Metohiji, živi oko 850 Srba, među kojima je čak 250 dece. Albanci imali izvidnicu
Kobnog dana pedesetak srpske dece kupalo se u koritu Bistrice, kao i svakog dana ovog leta. Deca, starosti od 10 do 20 godina, kojima se pridruživao i pokoji stariji meštanin, dolazila su na reku oko 11 sati i ostajala do 16-17 sati. I prekjuče su došli u uobičajeno vreme, a neposredno pre napada, primetila su da se grmlje 'pomiče', ali im to nije bilo neobično. Kako kažu meštani, nekoliko sati pre napada Albanci nisu prolazili kroz selo.
Inače, mališani koji su redovno dolazili na kupanje, pre nekoliko dana primetili su grupu albanskih mladića kako šeta u blizini vode. Čim su ugledali srpsku decu, Albanci su se udaljili. Po svemu sudeći, ta grupa je došla da detaljno izvidi i proceni situaciju.
